Zamislite da vas ujede zmija u nekoj prirodi…
I da vi…umesto da odete lekaru…iščistite i obradite ranu…dobijete antiviperni serum…i odete kuci da se polako oporavite i ozdravite…opametite se i izvučete pouke…i sledeći put budete mnogo obazriviji kada ste u prirodi…a možda i u potpunosti prestanete da idete po mestima koja su prepuna opasnosti…počnete da tražite tu istu zmiju po šumi kako biste je pitali „Zašto?“…“Što baš mene?“…i kako biste joj objasnili da vi uopšte niste ni zaslužili da budete ujedeni…i kako je to sve jedna velika nepravda…
Zvuči ne baš pametno zar ne…
A može ponekad biti i pogubno…
Naravno…
Ovaj post nema nikakve veze sa zmijama…
Makar ne sa čestitom…važnom…i vrlo potrebnom životinjskom vrstom gmizavaca…
Već sa ljudima koji imaju moralnost gmizavaca…
Sa momcima i devojkama…
Sa članovima porodica…
Sa prijateljima…
Sa kolegama…
I sa poslovnim partnerima…
Koji su nas ujeli za dušu…
Doduše…
Principi spašavanja žive glave su potpuno isti…