Da sam juče umro…ne bih znao da deci kada nešto dobro urade ne treba pričati da su pametna…
A onda mi je briljantni Vlada Borovnica…jedan od najboljih srpskih psihologa i psihoterapeuta…i čovek koga smatram svojim prijateljem…i to gledam kao jedno od svojih najvećih životnih dostignuća…objasnio da nije nikakav problem u toj rečenici dok deci ide…ali da je skrivena implicitna poruka te rečenice…da ako nisi nešto dobro uradio i ne ide ti…onda mora da si glup…i nikakav…
A nikom ne ide zauvek…
I stalno…
Čoveče…
Nikad mi to ne bi palo napamet…
Mnogo je bolje decu pohvaliti za trud…i reći…bravo ti ga baš si se potrudio…ili dobro…sledeći put će biti bolje…samo moraš više da se potrudiš…
A da ne pričamo o tome kako rad i disciplina na duge staze uvek pobeđuju talenat i urođene sposobnosti…
Jer deci je lako…
Kontrolni iz matematike je predvidljiv…pošten i generalno najviše zavisi od toga koliko je neko učio…
Život obično nije…
Da li će neko uspeti da se ostvari u nečemu što mu je važno…
Da li će neki muškarac zaraditi novac…
Da li će se neka žena udati i roditi decu…
Da li će neko upisati glumu…ili biti dobar u nekom sportu…
To zavisi od sto faktora…
Ponekad i od obične sreće i slučajnosti…
Zato je bitno da kod dece od malih nogu usadimo to…da ostvarenost na nekom pojedinačnom životnom polju…a pogotovo to da li im se ostvarila neka želja nikada nije i neće ni biti pokazatelj toga koliko su vredni kao ljudi i koliku ljubav zaslužuju…
Pa zamislite samo ove rečenice…
Volim te sine zato što imaš para…
Volim te ćero zato što si se udala…
Volim te zato što dobro šutiraš na koš…
Volim te zato što studiraš glumu…
Jaka ljubav…onoliko…
I dobro roditeljstvo…kad bi se šalili…
Jasno vam je da tu nešto nije kako treba…
I pitanje je onda da li se vole baš ta deca ili blagodeti koje njihovi uspesi donose u život roditelja…makar to bilo i samo da se pohvale pred poznanicima i komšilukom…
A deca će uvek misliti o sebi upravo ono što im je sto puta ponovljeno…šta god to bilo…
Tu realnost nije mnogo bitna…
Niti anatomija…
Niti bilo koje objektivno postignuće…
Ali zato…
Volim te što si moj…
I tu sam za tebe…
Kakav god da si…
I kako god ti trenutno išlo…
Čestitam na uspehu…isplatilo se svo tvoje odricanje…trud i rad…
Ili biće bolje drugi put…samo se potrudi više…
I nemoj sebe obezbređivati što nešto nemaš…ili ti želja nije ostvarena…
Samo nastavi da se boriš…
Jednostavno nikad ne mogu da izgube…
Navijati za svoj omiljeni klub samo kada pobeđuje je intelektualno…moralno i ljudski naivan manir…
I šta je tu uopšte i poenta…
A to je samo klub…
Koliko smo mi sami veći i bitniji od toga?
Stoga…
Živeo ti meni Đuriću…
A verovatno vam je jasno da to važi i za bukvalno sva ostala prezimena na svetu…
Samo upišite svoje na kraju…
Počnite da navijate za sebe iz petinih žila…
A pogotovo onda kada vam ne ide…
I samo napred…
Živeli i vi…
I nek vam je sa srećom…