Nasmešio sam se od srca kada nam je pre neko veče moj dobri prijatelj…onako uz pivce…ispričao kako je započeo dopisivanje sa nekom zaista dražesnom devojkom sa rečenicom – „Ti si model? Ili si prelepa ovako volonterski? Ulepšavaš nam kontinent…onako za svoju dušu?“
Kakav antologijski i šarmantni klizeći start… 🙂
Posle smo se bukvalno valjali od smeha…kad se razgalio i zaleteo…i krenuo da nam priča sijaset presmešnih fora…anegdota i doskočica od samo te nedelje…
I to me podseti koliko su takvi ljudi dragoceni…
Hodajući Volonterski Antidepresivi…
Preduhoviti…nasmejani i uvek raspoloženi za šalu i zabavu…
Prepuni one sjajne detinje pozitivne energije…
Ambasadori šege…neprestano spremni za svakojake preintelignentne zezancije…
Vazda zagledani u lepo i dobro…
I stalni rasterivači mračnog…dosadnog…prizemnog…i ružnog…
Zaljubljenici u život…
I večiti optimisti…
I razmišljam…
Iako su volonteri…
Ti ljudi su potpuno neprocenjivi…
Ne postoji ništa na ovom svetu što treba više čuvati…