Jutros me jako dojme dva citata…koja sam skoro negde uhvatio…
Jedan pretalentovanog Manjifika…
„Ja sam kao Srbin iz dijaspore viđao Srbe devedesetih koji su bili malo zajebani, ali uvek lagani i nasmejani (negde suštinski superiorni). A sada, poslednjih nekoliko godina, vidim samo neke „Ljute Srbe“. Oni kao da su ljuti na sve oko sebe, reže na sve oko sebe, i time samo pokazuju svoju inferiornost.“
I drugi velikog Betovena…
„Ja ne znam nijedan drugi znak superiornosti, osim dobrote“…
I nešto se mislim kako baš tu i treba sebe da usmerimo…pa da se jako potrudimo da se tu pozicioniramo…i da onda nekako uspemo da tu i ostanemo…
Baš tu negde tačno na sredini između Nasmešenosti i Dobrote…
Nema puno boljih pozicija na svetu…
Ne samo zbog drugih…kojima ćemo svakako jako prijati baš takvi…
Već ponajviše i zbog nas samih…
Jer će nam život prosto uvek izgledati baš onako kakvi smo mi…
Nikada obrnuto…
U nama je uvek i bio glavni prostor za rast…
U nama je uvek i najveća prilika za ulepšavanje…
A i znate već…
Lepota je uvek u oku posmatrača…
E baš u tom Bistrom Oku se i krije naš spas…