U psihoterapiji ne postoje univerzalni saveti koji važe za sve…
I zato ih izričito i treba izbegavati…
Osim možda jednog…
Nemojte se venčavati…niti praviti decu ni sa kim sa kim niste proveli minum sva četiri godišnja doba…
Jer je to rulet i nakon toga…
A kamoli pre…
Pre te jedne godine je kao da sve što imate u životu stavite na jednu brojku…i zavrtite kuglicu…i čekate da ona padne baš na vaš broj a ne na 37 ili 38 drugih…
Poneko će i uspeti…
Ali verovatnoća je na duge staze jako protiv vas…
A da ne kažem da će vam svaki stari psihijatar reći sa se ne zalećete sa dijagnozom kod nekog pacijenta dok ne date priliku vremenu da ga lepo sagledate i da se razvije klinička slika…
Pa da vidite sa čime imate posla…
Znate već onu staru psihijatrijsku šalu…nema normalnih…samo nepregledanih… 
Problem je što zaljubljenost…koja je najjača baš u toj prvoj godini…ne haje previše za pamet…
Zato se i ne treba venčavati dok smo zaljubljeni…već se tad jako zabavljati…i eksploatisati jedno od najlepših osećanja u univerzumu…
I uživati u svemu u čemu dvoje zaljubljenih ljudi i mogu uživati…
Pa onda ako i pamet potvrdi da smo u pravu…kad se dozovemo istoj…i ako razum potvrdi da je taj neko dobar za nas na duge staze…i da možemo ići u istom pravcu nasmešeni i zadovoljni…što da ne…
Nek’ vam je sa srećom…
Svakako…
I ovaj i sve ostale savete uzmite sa rezervom…
I uvek uradite ono što vi mislite da treba…
Mora neko i grešiti…i kockati se….
I dokazivati da pravila ne važe…
I da je najbolje nikada nikog ni ne savetovati…jer sve uvek može da ispadne i potpuno obrnuto od očekivanog…
Kakav bi ovo svet bio da smo svi ziceraši…
A pošto većina psihoterapeuta jako voli da priča o ljubavnim problemima…jer su oni najpre interesantni…ponekad zabavni…a uvek uz malo kreativnosti i šireg pogleda na svet na kraju krajeva i rešivi…
Moraju i oni od nečega živeti… 