Odavno me nijedan citat nije toliko oduševio kao onaj koji je izrekao Ralph Waldo Emerson…
„Ljudi izgleda ne shvataju da je njihovo mišljenje o svetu takođe i priznanje o njihovom karakteru“
Doduše…
Odavno me ništa nije ni tako ošinulo…
Prava je sreća da za razliku od temperamenta koji je čvrsto genetski fundiran…naš karakter je ipak promenjiv…naravno…ne puno…ali ukoliko smo jako uporni…taman dovoljno…da izbije na zelenu granu…
I da počne da radi u našu korist…da nas čuva i da nas vodi baš tamo gde i treba da budemo…
Samo treba da imamo u vidu Nagradu koju dobijaju ljudi koji uporno bruse sebe…iako je taj proces obično bolan…jer je u toj veštini čovek koji radi na sebi istovremeno i skulptor i delo…takva je jednostavno tehnologija koju je neophodno ispoštovati da bi neko postao remek-delo…prosto ne može drugačije…
A to je saznanje da je ovaj svet uprkos svemu ipak lep…i da se bez obzira na sve može proživeti dobar život…
A malo li je to?