„Ne možete vi mene doktore ubediti da to nije moja rođena ćerkica…na sve moguće načine…ne samo ovako…nego i genetski…pa pogledajte je samo“…
Reče moja klijentkinja…pre neki godinu…pokazujući mi sliku njene usvojene ćerkice…zaista umanjene preslikane verzije nje same…u svakom mogućem pogledu…kako sa potpuno istom facom i položajem tela…stoji pored nje na nekom prolećnom danu…nasmejana od uveta do uveta…kao reklama za sreću…
Samo sam se naježio…kada sam se za trenutak setio…šta je sve ta žena prošla…kroz svih 25 vantelesnih oplodnji…i jedno pet spontanih pobačaja…od kojih je poslednji bio u poodmakloj trudnoći…maltene pred porođaj…kada i najviše boli…
I kada mi je prepričavala kako je samo izustila svom suprugu…sekund pre no što će se onesvestiti od nesnosnih bolova…dok su je na nosilima hitno vodili na carski rez da makar njoj spasu glavu…pre no što iskrvari…“ja ovo više dušo ne mogu da prolazim…izvini…“…
Čvrsto verujem da porodica nije krv…
I da roditelj ne mora biti neko ko nas je rodio…
Niti da je naše dete samo ono koje smo baš mi napravili…
Čvrsto verujem u Kreativna Rešenja…
I Alternative koje brane suštinu i esenciju nečijih želja…uprkos svim nedaćama i mukama…
Čvrsto verujem da smisleno i pametno i dobro može pobediti svako ružno…glupo i nepravedno…
Čvrsto verujem da je moja klijentkinja Mama i po…
Čvrsto verujem da je njena ćerkica oličenje one stare „rodi me majko srećnu pa me baci u đubre“…
Čvrsto verujem da se rode ponekad zbune…i da odnesu Radost na neku pogrešnu adresu…
I divim se ljudima koji su imali hrabrosti…racionalnosti i čestitosti da daju svoju decu na usvajanje…kada su osvestili da oni za to nisu spremni…
I to uvek treba podržati…i napraviti uslove da to bude vrlo elegantno…civilizovano…dostojanstveno…i bez trunke osude…
Jer su alternative prestrašne…
Čvrsto verujem u Zvečansku…
I da iznad tog mesta sija Duga…i kada nema kiše…
I da su tamo najbolja deca…
I najdragocenija da ih zaštitimo i podržimo…i da nađemo elegantne načine da spojimo njihove Raširene Ruke…sa nekim drugim malo većim i na većoj visini raširenim…
I da tako stvorimo ubedljivo najlepše Zagrljaje koje možete zamisliti…
Čvrsto verujem da se Duše pronalaze…
Na najčudnije načine…
I da je suština porodičnosti ni u čemu drugom do u ljubavi…podršci…zaštiti…i odanosti…
Čoveče…
Ako nabaždarimo oči na široko i važno i suštinsko…
Jeste li svesni ko sve može biti naša Porodica?
Kakav je to samo potencijal za Radost i Sreću…
Ništa me na ovom svetu toliko ne raduje…