Nešto razmišljam…
Znate šta nas uglavnom najviše povredi?
Naša očekivanja…
Nažalost…
To je najčešće istina…bez obzira na kakvu smo muku…nepravdu ili nefer odnos naleteli…
Na kakve ljude…
Ili životne okolnosti…
E sad…
Ta činjenica ima lošu i dobru stranu…
Loša je da smo izgleda ipak mi odgovorni za osećaj povređenosti…to jest da je svaka povređenost u svojoj suštini samopovređivanje…bez obzira na spoljno ishodište problema…
A dobra…da se očekivanja mogu promeniti…to jest ublažiti…ukoliko krenemo da radimo na sebi…i porastemo u predelu mozga…
I prestanemo da od ljudi i života zahtevamo nešto više nego što nam oni mogu dati…
A to je da su Ljudi samo ljudi…ništa više od toga…
A Život samo život…te ni naš neće biti poseban i bez trzavica…samo zato što je baš naš u pitanju…i baš gotivimo glavnog junaka…
Jer…
Znate već…
Da pokuša da me povredi može da proba svako…
Ali da se povredim…to mogu samo ja…
Čoveče…
Kakva Supermoć…