Ako je nešto dobro u ovom karantinu…to je mogućnost da se konacno odbranimo od praznine prezauzetog života…
I da se presaberemo…
Da vidimo šta nam je zaista neophodno…
Šta je važno…
A bez čega se vala i može…
Da donesemo bitne odluke…
I da odaberemo koje ćemo to sve Poduhvate pokrenuti od prvog dana redovnog stanja…
Ja sam na primer odlučio da štedim…
I da još više trošim na Suštinske Radosti…
I vreme…
I energiju…
I novac…
Neobično je važno da kad sve ovo jednom prođe znamo čemu želimo da se vratimo…
A čemu ne…
Prosto odavno nije bila bolja prilika da se predomislimo…
I opametimo…
Ja na primer ne pamtim prvu godinu nezaposlenosti…
Po toj muci…
Već po tome što sam tada ostavio cigarete…
2009-ta je stoga bila jedna užasno sjajna godina…
Pravo pitanje nije što nam se sve ovo dešava…i kako ćemo izdržati…
Već po čemu dobrom bismo mogli da zapamtimo korona godinu?