Sustinski razlog zasto bi trebali da poradimo na sebi… i da resimo sopstvene strahove i anksioznosti….je da bi bili u mogucnosti da donosimo ispravne odluke….
Neobradjena…nekontrolisana…povisena anksioznost…i prenaglaseni strahovi… nam ne dozvoljavaju da ispravno razmisljamo…
Tada mozemo samo da donosimo odluke koje nam omogucavaju prestanak teskobe….straha….i napetosti….tj….koje nam donose sigurnost…
A ne one….koje su…dugorocno… najbolje za nas…
A ispravne odluke…obicno zahtevaju boravak na vetrometini…

Ljudi sa visokom inteligencijom cesto imaju bogat i plodonosan unutrasnji zivot… gde stvaraju unutrasnji svet koji odgovara njihovim snovima i preferencijama…
Cesto taj svet bude veoma lep….ispravan…posten…i logican…
Takoreci „pametno“ napravljen…
Oni takodje imaju mnogo intenzivnije i dugotrajnije reakcije na spoljasnje stimuluse….od ne tako darovitih ljudi…
Jednostavno imaju bolje uvide u svet…i „kako…nazalost sve funkcionise“…
Problem nastaje kada dodje do sudara izmedju realnosti i njihove percepcije sta je realnost („kako bi trebalo da izgleda“)
Tada se daroviti ljudi osecaju izgubljeno i nesposobno da to prihvate…
Visoka inteligencija je stoga predisponirajuci faktor za depresivnost…
I po tom pitanju…umerenost je zlato…

Svaka muka, neprijatnost, strah, osećanje sramote ili nedostatak samopouzdanja koje ćete osetiti rešavajući neki psihološki problem…manje umaraju…štete… i koštaju od bežanja od tog istog problema…
Jer…kada puno bežimo…na kraju pobegenemo i od rešenja…
Stoga…poklonite se…i počnite da napadate problem….izvedite ga iz mračnog… zloslutnog hodnika (u svesti) u koji ste ga zaturili…i gde izgleda kao neko mitsko čudovište…izbacite ga na pozornicu…pod reflektore…dobro pogledajte…izvedite zaključak…šta ga čini najjačim…iz čega je nastao…gde se spaja sa zdravom psihom…tu zasecite…odstranite makar delić koji vam smeta…pa sutra još delić…i ukoliko budete uporni…od manekena tuge…postaćete vrhunski stručnjak…u domenu radosnog i mirnog življenja…

Kada ste veoma ceosto uspesni…kada vas trud dovodi do rezultata koji ste prizeljkivali…i kada vam se sve zelje ostvaruju…mozete veoma lako upasti u zamku iracionalnog uverenja…da se sve sto vi (bas jako) pozelite i mora ostvatiti…
Ipak…kosmos ne funkcionise na takav nacin…i nismo mi vladari univerzuma pa da sve bude po nasem…
Stoga…povremene frustracije…neuspehe…osujecenja…i treba shvatiti kao veoma praktican podsetnik…da je skromnost…najveca vrlina…i da se pre no sto pozurimo ka sledecoj satisfakciji.. prvo trebamo zahvaliti na svemu sto smo vec dobili… i na svemu sto vec imamo…

99% ljudi se nacelno slaze da zivot nije fer…
Gledajuci gladnu africku decu…prirodne katastrofe…teroristicke napade na neduzne ljude…ravnomerno rasporedjenu nesrecu (po neravnomerno cestitim i „dobrim“ ljudima) …
Medjutim…otprilike isti procenat ljudi se smrtno iznenadi i uvredi…kada zivot ne bude fer bas prema njima…kada se kola nepravde slome o njih…
Treba se adaptirati na realnost…i pokusati da se iz tog „nefer“ izvuce maksimum…racionalno…bez (preterane) emocionalne patnje…
Isto tako…99% ljudi se slaze da se zivot moze u potpunosti promeniti u jednom trenu…nakon jednog susreta…telefonskog razgovora…ukazane prilike…
Zasto onda biti depresivan?
I ocajavati?
Uvek postoji sansa…
Istrajnost….nada…i borba…
Su preduslovi za eutimicno (adekvatno, uravnotezeno, normalno) raspolozenje

Kompleksi…
Veoma dobre sluge…
Ali jos gori gospodari…

To sto ste vi utuceni, razocarani, uplaseni, bez samopuzdanja i samo bi se sakrili pod pokrivac kao malo dete…zivotu ne znaci nista…on nece stati…nece se olaksati i uružičastiti da bi vama pomogao da ustanete iz nokdauna…niste u skoli pa da imate postedu…kao „nece vas danas pitati“…problemi i nedace ce nailaziti svojim uobicajnim ritmom…
Zivot uvek ide dalje… spremni vi bili za to ili ne…kao neki prastari transibirski voz…u svom ritmu…kroz tundru vecnosti…
Znam…toplo je tu u stanici…pored nekog kamina(lekova, alkohola, narkotika, serija, shopinga…bilo cega sto vam pruza zadovoljstvo zaboravljanja na pitanja koja vas muce i bezanja od mogucih odgovora…tj…svega sto pruza kratkotrajni mir)…
Ali…
Znate li… koliko cete trebati da trcite za lokomotivom vase sudbine…za samo jedan seknd sakrivanja na toplom…za sekund neresavanja svojih anksioznosti, depresivnosti, fobija, panika ili besa…
Tako da….
Hajmo odmah…oci iznad pokrivaca…i borba…(mislim da ne postoji bolji sinonim za zivot od te reci)…
I krenite sa: citanjem literature(knjige samopomoci)…pretrazivanjem interneta i nalazenjem korisnih saveta prevladavanja psiholoskih problema…zakazivanjem prve psihoterapijske seanse ili savetovanja… uzimanjem uputa za psihijatra…
Napadnite svim silama svoje demone…
I s obzirom da je tezina zivota konstantna…evo vec milenijumima…ojacajte sebe…
To je jedini moguci nacin da taj veciti kolicnik VAS I ZIVOTA… predje u plus…

Ne bih bas da uzimam sam sebi hleb…i da pomazem „konkurenciju“…ali zaista…religioznost…tacnije vera u svom najcistijem obliku…zaista leci anksioznost…onako u korenu…
I daje nam onaj preko potrebni osecaj sigurnosti i objasnjenje zasto nam se sve desava…pogotovo kada naš racio od šume problema ne moze sagledati svu raskosnost (drveta) zivota… svu lepotu zivljenja i postojanja…
Vera…takodje… uopste nije suprostavljena psihoterapiji…vec naprotiv…bas pomaze…i te dve filozofije zivljenja se medjusobno ne samo sabiraju…vec mnoze…
A besplatna je…moze se nositi sa sobom…i radi 24 casa dnevno/365 dana u godini…
I neuporedivo je lakse onima koji veruju…
Jer sto bi se reklo…na dnu nema ateista…
I svaka je pomoc… dobrodosla…