Ne postoji puno „laksis“ nacina da vidite kakav vam je karakter…no da dozivite neki veliki neuspeh…u necemu do cega vam je, onako bas, stalo…
To kod jednih stvara upornost, borbenost, prkos i inat….i njima se divimo…to su istinski diskretni heroji…
Kod drugih ljudi, neuspeh radja komplekse i zlocu…i njih ili izbegavamo ili sazaljevamo…
sta vi, onda, zelite?
Da vam se dive ili da vas sazaljevaju?
E pa onda…stisnite zube, izdrzite, otrpite ponizenje i frustraciju, pokusajte nesto novo, ispravite svoje slabosti, steknite nove vrline i nacin razmisljanja, donesite teske odluke, dajte sve od sebe…
i pobedite…
Jer…to onda i bude istinska sreca…

Biti depresivan je neuporedivo cestitije, postenije i teze….nego biti alkos, narkoman ili jednostavno, nezainteresovana budaletina koja ,eto tako, ide kroz zivot, bez imalo truda i sekiracije…
S druge strane, dusa i moze boleti samo onoga ko je ima…
Stoga…treba ceniti ako ste uspeli da postignete „da budete depresivni“…treba dotle dobaciti…neko je dobacio samo dotle da bude zao, los i bezosecajan…neko se raspadne pre…neko pukne na laksi nacin…pobegne u nesto drugo…u neki porok…ili zivotnu stranputicu…samo da ne bi bio depresivan…samo hrabri ljudi „smeju“ biti depresivni….i to treba postovati…

Sigurno ste primetili kako nekim ljudima simpaticno stoje neke mane i cine ih nekako gotivnim…znate sigurno „onog bucka“…ili „onu sto frflja dvesta na sat, a dobra je ko ‘leba“…dok drugim ljudima prepotentno isticanje vrlina deluje odbojno i nekako smor…realno znate „onog strebera iz vaseg odeljenja“…i „onu sa posla koja je sva na note“…
Zelim da kazem da je sve na nama relativno, promenjivo i ne bi smelo da nas definise…nijedna nasa osobina…profesija…uspeh/debakl…mana…i da cemo najsrecniji biti ako sebe bezuslovno prihvatimo…kao pogresivo ljudsko bice…koje ima pravo na greske… promasaje….i mane…
I da su nam mozda bas te… na oko negativne stvari…donele ljubav i simpatiju kod nasih prijatelja…i dali „onaj nas pecat“ nama…

Meni je trebalo trideset godina…(nekim ljudima i ceo zivot ne bude dovoljan)…da shvatim da NE MORAM biti uspesan…da bih sebe voleo…
Dve stvari su mi ekstremno pomogle u sticanju tog uvida…
1) neuspeh (bez koga se to pitanje i ne poteze…jer smo svi super sami sa sobom…dok sve ide potaman…dok se uspesi nizu…)
2) moji najmiliji (porodica i prijatelji…koji su bili tu…i voleli…I svima je to bilo cudno…meni…kako uopste mogu?…sta li uopste u meni vide?…i njima…zasto uopste ne bi mogli?…i…kako ja toga nisam svestan?…zasto, pobogu, ja mislim da to ne zasluzujem?)
U svakom slucaju… hvala neuspehu na prilici… i hvala „ovima iz tacke dva“ na tome sto su mi pokazali sta je najvaznije u zivotu… tj. njih…

Vaš emotivni partner bi trebao da Vam bude „pokretni dom“…da donosi sigurnost i „sve“ (gde god da ste)… i talija…da donosi sreću (u bilo kojim uslovima)…i da Vam bude odan…pritom ne mislim na one prizemne muško – ženske odanosti…već suštinski…celoživotno i dubinski…Vaš…
Ako je još zabavan…drz’ te ga…
jer… takvom je neuporedivo lakše…zavoleti… ostalih hiljadu mana…

Najlakši način da dobijete veći broj lajkova, prijatelja i pažnje na facebook-u je da vi lajkujete što više stvari po tuđim profilima i stranicama… jednostavno podarite pažnju…
Paradoksalno… ali je tako…ljudi su generalno narcistični…i sujetni… slično je i u pravim… životnim stvarima…
Ukoliko želite više ljubavi…pažnje…osmeha…naklonosti… i nežnosti… morate odnekud početi…
Početi sa akumulacijom „lepog“…
Tako da…koga biste mogli danas da „do’vatite“? U kome ćete početi „sebično“ da stvarate više ljubavi i lepog za Vas?
PS… to je i veoma zgodan eksperiment…ko Vam udvostručuje „lepo“…što ste mu podarili…ne može biti loš…za/po vas…naprotiv…
Ko to ne vidi…ko ne ceni…vaše najbolje…pa…šta mu vi… onda još… možete dati?…a da to nešto promeni…i da on to ne proćerda… osim…možda…jedne dobre lekcije…za odabir „pravog“…

Mozda sam ja cudak…i ovo sto cu sada reci definitivno nigde nisam procitao…niti je neko od mojih ucitelja ovo predavao …niti sam negde cuo…ali…palo mi je odavno na pamet…i to primenjujem vec dosta dugo…i maltene nikad nisam zazalio zbog toga…
Evo o cemu se radi…
Jedan veoma zgodan nacin da na prvu loptu procenite coveka…i da pretpostavite sta od njega mozete da ocekujete…je da se zapitate…koja bi on „zivotinja“ mogao da bude…kao „sta“ vam je najlakse da ga zamislite…znate ono…kako dreamworks i disney u modernim animiranim filmovima karikiraju ljude i osobine…e to…
Deluje banalno…ali to je …u stvari…jedan veoma zgodan nacin da dozvolite svojoj podsvesti i intuiciji… da vam pomogne u donosenju odluka…
One svakako nisu najpametnije sto imamo…ali su uz ljude milenijumima…i nisu nestale kad su se razvili visi… plemenitiji… i pametniji centri u mozgu…naprotiv…u njima su svi vitalni centri…
sigurno… to iskustvo nesto zna…da ne pricam o kolektivnom nesvesnom…
Tako da…ko je u vasoj blizini pacov?… Ko je lav? …Ko je zmijurak?… a ko medved?…

Sigurno ste primetili koliko vas je puta…vase vaspitanje i ono sto ste poneli iz kuce…(a pritom mislim na one fundamentalne ljudske vrednosti… postenje…dostojanstvo…marljivost…vaspitanje…cestitost…itd)… omelo i limitiralo…u napredovanju…u sticanju…u uspehu na poslu…i generalno u zivotu…
U danasnje vreme…i ovde…
Pogotovo…
Ispada da najbolje vaspitani…imaju najvise problema…
Kao da imaju defekt…u adaptaciji… na realnost…
A nije do njih…
Jer danas je… maltene…nepristojno biti bogat…i biti „nesnadjen“…je svojevrsna…osobina za ponos…
Jos jedna osobina tih „divnih ljudi“ je …da ne kukaju…da budu „kučkari“…da legnu u svoju rupu… i lizu svoje rane…u tisini…da ih niko ne vidi…kao da bi im taj vapaj „ej…nije mi dobro…treba mi pomoc…ne snalazim se“…srusio krunu nesalomivosti sa glave…kao da bi tako pokazali jos vecu nemoc…
I bas ta osobina… im obicno i bude „locus resistentiae minoris“… najslabija tacka…i mesto gde ce… grandiozni kip…David…vrhunskih osobina…divnog karaktera…najpre naprsnuti…a potom se i slomiti…u paramparcad…
Jer najcesce ponavljana laz na svetu… je veoma kratka recenica…“sve je ok“…
Srecna okolnost je da…nema puno boljih stvari u zivotu…no pomoci nekom „divnom“…da ponovo otkrije…da je „divan“…
A prva stvar koju mozemo da uradimo…je da nekoga ZAISTA pitamo „ej…kako si?“

Srpski narod je kroz svoj turbulentnu istoriju toliko propatio…u maltene svim epohama…
U Juznoslovenskom periodu…pod Turcima…u Svetskim ratovima…u „poslednjem“ ratu…
I danas posebno pati…krvari…pritisnut sa svih strana…u siromastvu…i ponizenju…
Svaki covek…tezi tome da se adaptira…da promeni svoju stvarnost…ili da promeni svoj nacin opstenja sa istom…da sebi olaksa…
Tako su i Srbi/ Srpkinje morali nesto da urade…morala se nekako podneti tolika muka…te su postepeno poceli… od necega sto je tesko i strasno…i cega ima svuda oko njih…da prave nesto sto se slavi i cime se ponose…poceli su da slave patnju…da glorifikuju zlopacenje…podigli su na pijedastal mucenistvo…
Secam se oceva…koji slave svoje pogunule sinove u ratovima…majki…koje se u potpunosti odricu sebe… i same sebe zlostavljaju…“da bi bile dobre majke“…a i danas… gledam volontere koji bez dinara u dzepu lete po Klinikama…vidim da se i politicari “ polomise… muceci se zbog nas“…pa cak je i celokupna narodna muzika je koncipirana na prinicpu „volim sto patim i sad cu da satrem svoju dusu i telo i da mi bude lepo/tesko sto nisi tu“…
Neki ljudi provedu ceo zivot pateci…to je njihov „zastitni znak“..
Ne kazem da to nekad nije dobro… i da je to svojevrsni zastitni mehanizam… racionalizacija…“da kazemo …ma ja bre volim da patim“…ali ja sam pobornik…jedne druge filozofije.. „da je bol je neizbezan, a da je patnja stvar izbora“…i da ako „ne mozemo pobediti demone spolja…moramo pripitomiti demone u nama… i ici napred…mudriji za lekciju“…
Jer…dok god SAMO patimo… to je plivanje…u zivom pesku…

Skoro sam cuo da u Beogradu vise nema vrabaca…simbola grada…
Da su ti dobri…pitomi…vredni…porodicni…monogamni…potpuno bezopasni ptici…maltene istrebljeni…zbog siromastva…i gladi…
bukvalno pojedeni…
Potisnuli su ih dodjosi…sa preopasnih mesta…mracnih suma…i zloslutnih proplanaka…spremni bukvalno na sve okolnosti…
Vrane…i gavrani…
Crni…zli…proracunati…prepredeni…uvek u lovu…uvek u jatu…otimaci…lesinari…baksuzi…
koji donose nesrecu…i smrt…
Boze…sto mi to poznato zvuci…
Cuvajte se dobri ljudi!
Drzite se svojih!
Ocvrsnite!