Belos

Na slikama ispod je Belos (kako ga ja zovem)…ili Bimba ( kako ga zove ostatak komsiluka)…legenda naselja… „lutalica iz naseg kraja“…
Majka mu je bila border koli(najinteligentnija rasa)…otac grupa autora (gradski smeker)…
Volim ga…uvek je tu…na svom mestu…nadgleda desavanja u kraju…imam utisam da sve zna…i prati…
Ko gde radi…sta vozi…ko se s kim voli… ko se posvadjao…koje je dete iz srecne porodice…itd…
Najvise volim…sto kad zvone zvona Hrama…on zavija…bukvalano peva po melodiji koja se cuje…
Skoro je imao saobracajnu nesrecu…dok je jurcao …po hiljaditi put za nekim nepoznatim tablicama…da bi nas valjda zastitio…udarila su ga kola…zadnja desna noga mu je bila potpuno smrskana…
Divni ljudi iz komsikuka…su ga kratkotrajno prisvojili…otvorili sve papire na sebe…platili sve troskove lecenja…cak je i jedno vreme bio na bolovanju…kod nas u podrumu…mazen i pazen…hranjen od svih nas…
Borac je on…oporavio se u potpunosti…
Zato se i radujem kada ga vidim na njegovom mestu…“pao je“…ali se brzo uspravio…i vratio svojoj strasti…i ljubavi…nisu ga bol i nedace…mogli slomiti…i odovojiti od njegovog „voljenog poziva“
„Cuva nas“ i dalje…stoicki…i uzdignute glave…
I imam utisak…da nam svima…donosi srecu…