Tri stvari koje će nam nesumnjivo poboljšati mentalno zdravlje…ili makar smanjiti psihopatologiju ukoliko je već imamo…su:

1. Osećaj ostvarenosti (na bilo kom životnom polju a pogotovo na onom koje mi lično jako vrednujemo)

2. Autentični duboki suštinski dobronamerni ljudski kontakt (koji može biti bilo kog tipa od svih mogućih koji se potencijalno i mogu ostvariti između dva ljudska bića)

3. Autentični čekani pa zasluženi i samopriušteni hedonizam (koji opet može biti bukvalno bilo šta što mi lično jako volimo)

Zvuči kao rupa na saksiji…
I potpuno je jasno da to svakome treba…
To je kao što mi teorijski i praktično odavno znamo da psihoterapija najviše i najbrže pomaže mladim…atraktivnim…verbalnim…inteligentnim i uspešnim klijentima… (YAVIS kriterijum)…
Ili što bi moja koleginica iz grupe sa edukacije rekla…ti kriterijumi dosta pomažu i da se udaš… 🙂
Ali…
Čak iako nismo ništa od ovoga…
Što svakako nije nikakav smak sveta…niti prokletstvo koje nam uskraćuje bilo koje ljudsko pravo…niti nadu…niti bi smelo da nas diskriminiše na bilo koji način…a pogotovo kada tražimo pomoć…
Svi mi stari…debeli…ćutljivi…glupavi i neuspešni se jednostavno samo moramo više potruditi…
A po pitanju truda koji se potencijalno može uložiti…svi smo na ovoj planeti jednaki…
I svi počinjemo sa iste tačke…
Pa ko dokle dobaci…
Tu više privilegije ništa ne znače…
Znate ono staro pravilo sa koša u kraju…
Možes biti talentovaniji…brži i viši…ali ne možes trenirati…potruditi se i želeti pobedu više od mene…
Stoga…
Minijaturni Maleni Mikro Milimetarski korak u gore pomenuta tri pravca nam sigurno neće naškoditi…
Odakle god pošli…
I kakvi god bili…
Zašto onda da ne počnemo još večeras…
Pustite to što je utorak…
Nama Običnima je svaki sekund važan… 🙂

Što se tiče braka…najvažniji prediktori da će on biti dobar i dugotrajan…su po mom skromnom mišljenju sledeći:
1. Pravilan odabir partnera
2. Otvorena i iskrena komunikacija
3. Intimna bračna pravila
4. Da je lepo i lako
Eto…
Vrlo prosto…
Ubedljivo najvažnija stvar je odarati dobro…na samom početku…jer ako se tu pogreši…teško će se ikada išta promeniti nabolje…
Kao što su pre snimanja nekog filma…kasting i podela uloga…možda i najvažniji trenutak…za uspešnost filma…
A znate i onu staru pijačnu…
Ko se ženi na brzinu…kaje se natenane…
Kako ćete znati da ste dobro odabrali?
Vrlo lako…
Ukoliko ta osoba poseduje Fundamentalne Vrline…koje vaš partner treba da ima po vama…i ukoliko ne poseduje nijednu Deal Breaker Manu…nakon koje je po vama svaka dalja diskusija potpuno suvišna…
Naravno…svako ima pravo na svoj lični i pristrasni sistem vrednosti…i te vrline i mane su sasvim individualne i svako ima pravo da postavi aršine kako god želi…
Važno je samo da granice izbora ne budu prelabave niti preoštre…
Neko može vrlo visoko vrednovati duhovitost a užasavati se ljubomore…
Dok neko drugi može vrlo visoko vrednovati lepotu…a groziti se siromaštva…
Neko može živeti za avanuturu…a biti rezigniran spram statusnih simbola…
Dok neko drugi može želeti sasvim običan život…a bežati glavom bez obzira od nekonvencionalnog…
Vrline i mane postoje samo u glavi posmatrača…
I jako je važno je da svako ima pravo da izabere koje će baš on lično voleti i mrzeti…
Samo je važno da niko ne pristane na previsoke i premale kompromise…
Takvi će vazda biti nesrećni sve do razvoda…
Koji hvala Bogu svetom postoji…
Za neke…
Nakon toga…nenormalno je važno da sa nekim možete da pričate…da budete intimni…i otvoreni…što mnogi ljudi danas mešaju sa seksom i golotinjom…a seks je često najneintimnija aktivnost koju možemo imati…i na kojoj se najviše foliramo…pogotovo ako je sam sebi cilj…dok je prava intimnost u stvari mogućnost da pred nekim budete baš ono što jeste i da takvi budete prihvaćeni…i da dobijete ono iskonsko ljudsko saosećanje…
Ta otorena komunikacija bi trebalo da dovede do uspostavljanja intimnih bračnih ili porodičnih pravila…koja mogu biti kakva god hoćete…sve dok nikoga drugog ne ugrožavate…ukoliko se dogovorite da ****-ići nose mačke na glavi po Knez Mihajlovoj i oboje ste presrećni zbog toga…ja zaista nemam ništa protiv…
Ili odlučite da se istetovirate po celom telu…
Ili se dogovorite da budete poligamni…
Stipse…ili rasipnici…
Avanturisti…ili konformisti…
Definišete šta je po vama odanost…
A šta vrednost…
Nemate decu…ili rodite…othranite i usvojite bujuk dečurlije…
Živite preterano zdravo…ili preterano nezdravo…
Stvorite korporaciju…ili živite od ronjenja…
Šta god hoćete…
Važno je samo da vam iskonski i iskreno oboma to odgovara…
I da se možete dogovoriti…kao Ljudi…
I saborci…
Teško ću ja postati Vegan… ili Bečki Đak…pod stare dane…
Ali na Sejšelima mogu napraviti malu ordinaciju od trske…
I na kraju sa tim nekim bi trebalo da vam bude lepo i lako…
Jer…sve ostalo okačite gore pomenutom mačku iz Knez Mihajlove o rep…
Ukoliko spram surovosti života nemate nekoga sa kim ćete se glupirati i smejati…
I postavljati…tako da podupirite jedan drugog…kao neke moćne poluge…
Ništa neće biti kako treba…
To nam je možda i jedini preostali Antidot spram besmisla…
I ukoliko je ta Tvrđavica porozna…
Neće dugo ni opstati pred Hordama ružnog i glupog…
Ali ako je postojana…
I ako je svako uložio svoj maksimum u nju…
Nema te sile koja će je spolja srušiti…
Eto…
Nadam se da vas nisam obeshrabrio…
I potpuno ubio u pojam…
I da ne mislite da je nemoguće naći nekog takvog…
Situacija je otprilike slična tome kao kada biste tražili da kupite dobar stan u Beogradu…
Moguće je…ali se najbolji brzo razgrabe…
Vrlina ima koliko hoćeš…ali su deal breaker mane još pristunije…
Međutim…
Ukoliko imate resursa i vremena…
Koji srećom uvek zavise od nas samih…
I mogu se stvoriti…
Naći će se nešto interesantno kada obiđete stotinak…
A i biti samac dok tako nešto ne naleti…nije nikakav smak sveta u 2020-tim…i ima svojih prednosti…
Uostalom…
Znate sigurno i onu briljantnu Mešinu…
„Život je izbor, a ne sudbina, jer običan čovek živi kako mora, a pravi čovek živi kako hoće. Život na koji bijedno i bez otpora pristaje je bijedno tavorenje, a izabrani život je sloboda. Čovjek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem“
Slično je i sa brakom…
Veće slobode…
I boljeg mesta…
U vašem ličnom i jedinom životu…
Nikako ne bi trebalo da bude…
Želim vam od srca da to mesto otkrijete…
Ili stvorite…

Jedan od boljih i bolnijih uvida koje sam stekao čeprkajući po sebi je da 90% mojih patnji nisu posledica mojih životnih okolnosti već najobičnijeg rigidnog zahteva spram Univerzuma…koji bi se najkraće mogao definisati kao „sve mora biti onako kako sam Ja zamislio“…
Znam…
I mene je sramota…
Ali dobro bio sam i mlađi… 🙂
90 % mog besa je bilo zbog toga što stvari u nekom trenutku nisu bile onakve kakve sam Ja zamislio da će biti…
90 % mojih anksioznosti su bile zbog toga što nisam bio siguran da li će stvari u budućnosti biti onakve kakve sam Ja zamislio da će biti…
90 % mojih depresivnosti su bile zbog toga što par puta u prošlosti stvari nisu ispale onakve kakve sam Ja zamislio da će biti…
90 % mojih povređenosti su nastale kada se ljudi koje sam percipirao bliskim nisu prema meni poneli onako kako sam Ja zamislio da bi trebalo da se ponašaju…
90% mojih zavisti su bile zbog toga što neko drugi ima stvari koje sam Ja zamislio da ću imati…
90% mog stida je bilo zbog toga što u nekom trenutku ljudi o meni nisu mislili ono što sam Ja zamislio da će misliti…
90% mojih osećaja krivice je bilo zbog toga što nisam ono što sam Ja zamislio da ću biti…
Bukvalno…
Ovih 10% je zaista bilo do života…
I par puta je stvarno bilo baš bezveze i teško…
Ali…
Iskreno…
90 % mojih patnji je nastalo zbog toga što mi je u tom trenutku bio pokvaren Aparat za Zamišljanje…
I što sam zaboravio koliko sam Ja zaista važan deo ovog Univerzuma…
Koliko je to bahato Ja…Ja…Ja…Ja…pogubno po nosioca…
Kako sam kroz život često prolazio kao neka Zebra Govornik koja tamo negde u Africi žustro propoveda o položaju zebri u lancu ishrane…i o tome kako je nezamislivo to da njih maltene svako ko naiđe jede iako one jedu samo travu…i kako to ne može više tako…i kako nije fer…i da nešto mora da se uradi po tom pitanju…i koja i dalje stoji za improvizovanom govornicom i nastavlja da pametuje dok sve ostale počinju da beže od čopora lavova koji hvataju zalet…
U zamišljanju je problem a ne u životu…
Život je vazda isti…
Jedna beskrajna sinusoida uspona i padova…
Loših i dobrih dana…
Povoljnih i nepovoljnih ishoda…
Iz moje perspektive…
Ili zebrine…
I to mi je dosta pomoglo…da shvatim mudrost važniju od svih…
Da ukoliko želim duševni mir…ne treba sve stvari da postanu onakve kakvim sam ih ja zamislio…
Već da ja shvatim da su one takve kakve zaista jesu…
I da to prihvatim…
Pa da se adaptiram…
Popravim što se popraviti može…
I prestanem da kontrolišem…ono što nije do mene…
I da se ljutim što sve nije onako kako sam ja zamislio…
Već da budem zahvalan na svemu onome što se igrom slučaja osvarilo…
Na dobrim danima…
Na čarobnim trenutcima kad se trud isplati…
I kad se ponekad ostvare fundamentalne želje…koje se suštinski i ne razlikuju od uobičajnih fundamentalnih želja jedne prosečne zebre… 🙂
Uostalom…
Znate onaj stari fazon da iskušenje najlakše prođe ukoliko mu se prepustiš…
Slično je i sa životom…

Neverovatno je koliko ljudi čvrsto veruje da je za sticanje jednog od ubedljivo najpoželjnih epiteta – „biti dobar(a) u krevetu“ neophodno imati neke natčovečanske i idealne osobine…karakteristike i sposobnosti…
Sve po Men’s healthu i Cosmopolitenu…
Ogromne penise…
Ili grudi…
Snažne ruke…
Ili vitke butine…
Pločice…
Ili strukove…
Moći satima…
Ili znati sve…
Visiti s plafona kao šišmiš…
Ili oguliti kolena…
Međutim…
Ja sam poprilično ubeđen da je istina sasvim drugačija…i da je za taj ultimativni epitet…koji je neobično važan i jednom i drugom polu…i koji bi apsolutno svi želeli da imaju…neophodno svega nekoliko stvari:
1. Biti privlačan sam sebi…
2. Otključati i navežbati sopstvenu seksualnost…
3. Biti u krevetu sa nekim ko nas inspiriše…i do koga nam je stalo…
4. Biti otvoren za kreaciju…i uživanciju…
Sve ostalo su samo sitnice i trivijalnosti…
Dlake koje smetaju znate već kome…
I gluposti koje potpiruju naše komplekse i frustracije…
Alibiji koji nam nedaju da se opustimo i uhvatimo u koštac sa suštinskim stvarima…
Prava je sreća da se i ova Drevna Veština može naučiti…
K’o engleski…
Naravno…
Neko je talentovaniji…neko brže kapira…neko ima bolje učitelje…i više mogućnosti da vežba…i manje se stidi da proba…
Ali apsolutno ne postoji čovek koji ga ne može propričati…ukoliko se dovoljno jako i dugo potrudi…
Prosto je…
Svako ko je stigao Negde…morao je da započne Odande gde je bio…
Pa hajde…
Gotov je karantin…
I proleće je…
Čuvajte se…
I srećno…

Da mi je neko rekao da ću sve svoje seanse prebaciti na skype…
Da će mi moja omiljena fotelja za rad zvrljati prazna…
I da danima neću izlaziti iz kuće…zdrav i prav…i to u aprilu…mesecu kada je Beograd svetska prestonica lepote…
Ne bih mu verovao…
No…
Odavno znam…
Živ se čovek na sve navikne…
I dobro je da je tako…
I da nije te magične sposobnosti odavno bismo izumrli kao vrsta…
Sapijens je zagospodario svetom zbog najsofisticiranije i najbrže sposobnosti adaptacije…
I ta sposobnost nam omogućava da preživimo neke neviđene muke i neprijatnosti…
I svakojake šokove…
Međutim…
Ta sposobnost može biti i mač sa dve oštrice…
Trpeti je racionalno i zdravo samo ako su naše okolnosti nepromenjive…
Ukoliko su promenjive…ne treba trpeti ni minut više nego što je neophodno…
Ukoliko trpimo samo zato što smo navikli…i mrzi nas i strah nas je da se promenimo…nije problem do okolnosti koje nas muče…več do nas…
I tu treba potražiti promenu…
I lek…
I po pitanju veze u kojoj smo…
I po pitanju posla kojim se bavimo…
I po pitanju porodice iz koje smo…
I po pitanju ljudi sa kojima provodimo vreme…
I po pitanju zemlje u kojoj živimo…
I po pitanju bilo koje neprijatnosti koja nas nervira…
Uostalom…
Znate kako je najlakše skuvati žabu…
Samo polako dogrevate vodu…
Dok se ona ne navikne na to da je skuvana…
Trpljenje treba prolongirati samo dok ne obezbedimo sebi prigodno mesto za doskok…
I dok ne prikupimo snagu sa skok…
Ma koliko nam šapice bile vične trnju…pravi spas za njih je prošetati po nečemu mekanom…
Za neki Morski Pesak su one zaista dizajnirane…
I prava je šteta što toliko često…zamišljeni u ozbiljne filozofske ekspertize i mudre dubioze…zaboravimo na iskonsku psihoterapijsku tehniku…
Staro dobro Rešavanje Problema…
Inicijativu…
I Promenu…
Jer…
Znate sigurno onaj čuveni vic sa fontanom i novčićem…
Nije pokvarena fontana želja…
Već Magija ne funkcioniše dok se Novčić ne ubaci…

Suštinski problem sa ljubomorom nije u tome što ona boli…mori…muči…nervira i mrači čak i potencijalno lepe dane…
Već je u tome što ljubomora jednostavno ne radi…
Nikakva količina ljubomore još nije sprečila neminovno…
Ukoliko je ono čega se ljubomorni najviše plaše izgledno…i logično…
Slično kao što to ne radi ni strah od smrti…
Možemo se plašiti koliko hoćemo…
Umrećemo sigurno…
Naše je u stvari da to odložimo koliko god je moguće…
I da što više proživimo…
Srećom procenti neuspešnosti ljubomore nisu toliko izgledni…kao za smrtnost…
Ali je trend sličan…
Katanci…i lanci…i provere…i prismotre…i bezbednosni prstenovi prosto ne rade…
Nema tog zatvora iz kog se ne može pobeći…
A i koja to normalna ptiva voli da bude u Kavezu…
Jedino što zaista pomaže…i jedni pravi antidot ljubomori je Rad Na Sebi…
Unapređivanje nas samih na svim mogućim poljima na kojima se jedan Homo Sapiens i može unaprediti…
Od seksualnosti…
Preko spretnosti…šarma…i okolnosti…
Do mudrosti…
Čime ćemo…kada stasamo…nekome jako otežati da od nas ode…
Prosto mu se neće isplatiti…
Lavica iz čopora se ne pari samo sa Alfom zato što to tako mora i upisano je na pesku savane…
Već zato što tako želi…
I sve u njoj govori da je tu najbolji genetski materijal…
Na kome se može napojiti…
I oplemeniti svoj…
I da je tu logično…i prijatno i korisno ostati…
Jer život van čopora deluje smrtonosno…
Prava ljubav je Sloboda…
Rad na potencijalima osobe koju volimo…
I Privilegija koju dajemo nekome time što mu dajemo priliku da bude sa nama…
I posvećujemo mu Vreme…valutu najskuplju od svih…
A da uz tu privilegiju evenutlano možemo dati i uputstvo za upotrebu…
Pravila koliko možemo da izdržimo pre no što ćemo se slomiti i pokvariti…
I granice rezervata…
Ali…
Možda je ipak najvažnije da mi shvatimo da je važan deo te slobode i nečije pravo da se tih pravila pridržava ili ne…
To nije naš deo posla…
Zato je Rad Na Sebi toliko i dobar…i delotvoran…i jednostavno radi…
Em ćemo postići cilj…da nas sve bolji i lepši i kvaliteniji žele…možda čak i oni koji se i nama dopadaju…i sa kojima bi i mi ostali…
Em nećemo baš ni crći ukoliko nas iznevere…
Za dobrog Alfu izbor lavica je neograničen…
I lako će se skrasiti tamo gde mu je dobro…
Stoga…
Ukoliko hoćete da iskontrolišete i da saznate da li će vas neko prevariti…
Otkrijte ko će više nagrabusiti ukoliko se to desi…
Prava sigurnost se krije samo u tome…da to ne budete vi…
A ako baš i jeste…
Prava je sreća da se i ta jednačina može promeniti…
Možda i do kraja ove godine…a do 2030-te sigurno…
Ukoliko prestanete da trošite vreme na ono što nema nikakve veze sa vama…
I počnete da radite na onome što ne zavisi ni od koga drugog…
A to ste Vi sami…