Iako nakon ovih petnaestak godina u psihijatriji o bubrezima znam verovatno još samo da ih obično ima dva…neobično sam uživao na Kongresu nefrologa Republike Srpske u Banja Luci proteklog vikenda…gde su me pozvali da pričam o Prevenciji Sindroma sagorevanja na poslu…
Jer…
Sigurno da je Madrid u kome sam isto boravio početkom meseca veći i raskošniji grad po pitanju turističkih atrakcija…
Ali ovo gostoprimstvo…
Ova toplina…
Ova otvorenost…
Ova pitomost…
Ova količina kalorija koju smo uneli nemogavši da se odbranimo od onog iskonskog domaćinskog „ajde bre ništa niste jeli“…
Ova milozvučnost i ritmičnost i energija u muzici noću…
Ova količina humora i suštinski istog pogleda na svet…
Ovaj osećaj da smo dobrodošli…
I da smo tu sasvim svoji na svome…je sasvim neuporediv…
Hvala organizatorima na pozivu…
Hvala braćo i sestre…
Vidimo se ponovo brzo…

Uvek imam utisak kada se vratim sa ovakvih kongresa da mi je mozak porastao za broj u širinu…
A da vam ne pričam o naparenim očima…
I namirenoj duši…
Jer jasno vam je da je Madrid potpuno božanstven grad danju…ali da je sjajan i noću…možda još i više…
A ja se uvek držim one stare izreke mog divnog Profesora sa specijalizacije…“Vlado…sve piše u knjigama…ko je hteo naučio je…kongresi su za druženje sa ljudima koji imaju duše iste sorte kao što su i naše…umrežavanje sa ljudima od kojih nešto možemo da naučimo…za umetnost…kulturu i širenje vidika preko dana…a za provod i opuštanje noću…jer i mi brate imamo dušu“…
Tako da pogodite ko je…sasvim neočekivanom igrom sudbine…mada nije prvi put da mi se tako nešto otvara…jer „teško žabi u vodu da skoči“…čak su se i neki od najznačajnijih trenutaka i kontakata u mom životu desili upravo u takvom tipu „Institucija“…večerao u kafani skadarlijskog tipa sa Profesorom Thomasom Schulze-om…Predsednikom Svetske psihijatrijske asocijacije… 😀
Jer jedno je slušati Profesora kako dominira plenarnim predavanjem koje otvara kongres pred pet hiljada kolega a sasvim drugo kada se sa njim šalite…nazdravljate i zabavljate…u politički nekorektnoj i opuštenoj atmosferi…
Recimo da sam za tu noć naučio o psihijatriji i o životu više nego za godinu dana specijalizacije…
A nemojte se iznenaditi ni ako nam za koju godinu pet hiljada psihijatara dođe i u Beograd…jer je „neko“ Profesoru ubacio žišku o noćnom životu Beograda…preukusnoj hrani…vrhunskoj rakiji i vinima…iskonskom gostoprimustvu…toplini i otvorenosti ljudi…i ljubavi prema životu i uživanju…najlepšem na svijet…
Stay tooned… 😉

Ako se nečega treba bojati u psihoterapiji…a bogami i ovako generalno u životu…to su onda svakako Sveznalice…
Najopasniji i najnesnosniji ljudi od svih…
Jer samo najveći…kao što je Profesor Paul Salkovskis sa Oxforda…svetska zvezda psihoterapije…čovek koji je bukvalno reformisao čitav naš pogled na ljudsku dušu…iz čijih knjiga uči čitav svet…jedan sveopšti genije…i Profa sa kojim bi verovatno bilo neverovatno zadovoljstvo otići na pivo u neki bar…mogu reći nešto ovako…sa punom svesnošću koliko smo svi zajedno sićušni pred Naukom…čak iako smo najbolji na svetu u nečemu čemu smo posvetili svoj život…
No dobro…
Zaključak je svakako optimističniji…
Ukoliko smo svesni koliko ne znamo…ali smo dobronamerni…saosećajni…i zaista volimo naše pacijente…onda možemo zajedno sesti i zauzeti Final Stand pred mukom…u toj borbi važnijoj od svih…za Život Vredan Življenja…
Malo li je to?

Koliko je samo lepo da i u Beogradu konačno možemo uživo da čujemo predavanja i da učimo na radionicama kod najboljih evropskih psihoterapeuta…
Veliki pozdrav sa 56. Kongresa Evropske asocijacije za bihejvioralne i kognitivne terapije…
Veliko bravo za naše Profesore koji su sav ovaj Spektakl i Defile Pameti organizovali…
Kako sam samo ponosan…
Kako je samo danas nekako posebno lepo biti odavde…
Živela psihoterapija!

Sve što treba da znate o Zemljankama je na ovoj slici…
Slabiji pol?
Aha…
Kad bi se šalili…
Aposlutno ništa nije snažnije na ovoj planeti…
Od Žena…
Koliko im se samo divim…
„Bahia Suleimani, prodala je bubreg da bi lečila svog teško obolelog supruga. Skinula je hidžab, ošišala se i sakrila svoju ženstvenost kako bi radila na građevini teške poslove predstavljajući se kao muškarac po imenu Bakar. Sve to trajalo je 4 godine dok nije otkrivena od strane policije.“