Kada sam davne 2019. godine krenuo na svoj prvi evropski psihijatrijski kongres i bio pomalo uzbuđen i impresioniran tim zgoditkom…jedan od mojih Kumova me je ispratio sledećom porukom na telefonu…

„Pred polazak u Carigrad knez Miloš Obrenović je dao savet Petru Ičku…prvom srpskom ambasadoru kod turskog sultana…koji je ušo anale srpskih diplomatskih anegdota…
„Pazi, dobro Petre, kad budeš tamo pred Sultanom. Da se ku*čiš bre, da vide Turci da Srbija nije mačiji kašalj. Ne mogu oni da rade kako oni hoće. Ali Petre, dobro vodi računa. Ako na to tvoje ku*čenje, počne i Sultan da se ku*či, e… ti Petre, odma’ da odku*čiš, jer je Srbija ipak mala zemlja.
I da znaš – Sultan je slab na pare i na muško dupe, a mi pare da ti damo nemamo.“ 😀
I tako…
Ponekad je suština dobrog mentalnog zdravlja u prijateljstvu…
U podršci…
U iskonskom saznanju da vas neko voli i da je tu za nas…
I u neuzimanju života suviše ozbiljno…
Hvala Kume moj…
Dupe sačuvano…
Srbija lepo predstavljena…
Psihijatrija još više zavoljena…
Hvala što si tu sve ove godine i u dobru i u zlu…
I hvala što si uvek donosio Dugu u mračne periode…
I za to što su mi…za razliku od ostalih…mišići za smeh evo već 25 godina stalno nabildovani…
Ni ne znam kako bismo preživeli bez tog…