Često u razgovorima sa pacijentima o anksioznosti zaključimo da je glavni uzrok njihove patnje ne ono što im se zaista dešava već ŠTA AKO razmišljanje…
Šta ako mi se desi ovo…šta ako mi se desi ono…i onda samo upišite po ličnoj preferenciji omiljeni horor scenario…
I onda se često setim i spominjem jednu od mojih omiljenih priča o Spartancima…koje nekako još od dečačkih dana baš jako gotivim…
„Nakon što je uspeo da pokori većinu grčkih polisa, Filip II Makedonski je poslao poruku Spartancima koja je sadržala jasnu pretnju: „Ako dođem sa svojom vojskom u vašu zemlju, vaše kuće će goreti, vaši gradovi će biti opustošeni a vaše žene će postati udovice“!
Usledio je lakonski odgovor Spartanaca: „Ako“…“ 😀
I zbilja nema boljeg leka za anksioznost no rešavati probleme TEK onda kada se i dese…
Nikako pre…
A vreme pre njih umesto na užasavanje u tome kako će nam biti ako nas nešto zadesi…potrošiti na građenje sebe…svojih vrlina…rast i razvoj…i usavršavanje karaktera i filozofije življenja koji su junački…
Anksioznost je prosto uvek precenjivanje potencijalnih opasnosti a potcenjivanje sopstvenih sposobnosti…
A jasno vam je na čemu se tu najviše i može raditi…
I gde je mogućnost unapređenja neograničena…
Teško će neko biti anksiozan spram smrti i rata ukoliko se od malena pripremao da pogine za nešto važnije od života…
Za čast i slavu i vrednosti u koje veruje…
Ništa mi nije fascinantnije od činjenice da je jedini način da dobijete zagrobnu ploču u Sparti bio ili da poginite na bojnom polju ukoliko ste muškarac ili da umrete na porođaju ukoliko ste žena…
Kakva veličanstvena i junačka kultura…
Bravo Đuriću…
Spartanče…
Stvarno ćeš neopisivo stradati i namučiti se AKO ti i ove nedelje ne stigne onaj naručeni deo za kola…i ako ti ne bude dobra ona važna supervizija na edukaciji…
Neopisiva muka…
Idi malo u svoju sobu i jako se sekiraj…i potom kad presvisneš od nervoze tiho se isplači…biće ti lakše…
Ratniče moj neopevani…😉