Podsetila me je maločas scena „a la Kusturica“ koja se odigrala na semaforu pored koga uvek prolazim kada pođem kući sa posla…u kojoj lokalni Rom – legenda Autokomande…koji je na tom semaforu bukvalno svaki dan i vredno nam pere šoferke…i povremeno ako je raspoložen pita „kako ide Lave“…zapevuši ili ispriča neki masan vic…nakon što u ovoj turi crvenog nije imao sreće sa nama privilegovanim…zgrejanim i nervoznim zbog ko zna čega sasvim nebitnog i sitnog u našim ušuškanim automobilima…iskače pred potpuno zbunjenog glovadžiju verovatno iz Pakistana…prepada ga i počinje mahnito po ledenoj kišici koja sipi da mu pere onaj mali vetrobran na skuteru…smeši se i dere se na sav glas „brother…brother…ovo ti je brate na kuću…free…free…da te krene večeras a valjda će i mene onda“…😀
Uhvatilo me je srećom novo crveno taman da vidim kako Pakistanac nakom početnog šoka…počinje da shvata da ipak nije oružana pljačka štrcaljkom u toku…razvlači osmeh od uha do uha…vadi ruku iz hiljadu i jedne rukavice…i rukuje se sa bratom mu po muci…snazi i borbi…i potom mu iz džepa daje svežanj zgužvanih novčanica…verovatno bakšiš od poslednje dostave…na nešto što dugo već znam i lično i profesionalno…a to je činjenica da je možda i  jedina dobra stvar nesreće to što ljudima daje dublji pogled na život…i na to šta je u njemu zaista i važno…mnogo više saosećanja za ljude koji pate na bilo koji način…i opciono ako je neko vrlo zdrav i inteligentan i vrhunski smisao za humor…najkreativniju ljudsku odbranu spram nedaća…
Zato valjda nesreća i postoji na ovom svetu…
Da bismo bolji sačekali bolje dane…
Kad jednom okrene…
I da bismo im se mudriji i skromniji mnogo više radovali…svesniji koliko su retki…
Za ovu dvojicu se uopšte ne brinem…
Čak ih…uz malo pesničke slobode…mogu zamisliti na proleće i kao ortake na nekom pivu na Adi…nakon napornog dana…
Sede na klupici…
Uče engleski na duolingu…
Merkaju ribe koje prolaze…
I sporazumevaju se lagano onim iskonskim muškim osmehom odobravanja kada prođu neke baš dobre…
Osmeh je oduvek i bio univerzalna lozinka da se prepoznamo…
Da nađemo sebi nekog svog…
A ko to ima…
Dosta mu je Supermoći za život…
Sasvim će dobro proći…
K’o što će i ova dvojica…
Siguran sam…
Živeli obojica!