„Moje jezgrovno sećanje na Majku doktore…je kako sam ono baš mala…bukvalno devojčurak i nešto poluslinava i smrznuta a moja Mara mi fenom upumpava vruć vazduh pod maltene sve jorgane i ćebiće koje imamo u kući…koje je pre toga nabacala na mene…i paralelno me golica drugom rukom iz sve snage…kako bi se ugrejala u onim hladnim noćima devedesetih kad nije bilo grejanja…
To zacenjivanje od smeha koje smo imali…i te njene nasmešene oči pune ljubavi…i ta stalna sklonost duhovitoj i premudroj kreativnosti spram muke su me posle svuda pratile…gde god da sam se zaputila…
Ta scena i ideja da me neko baš jako voli i da mu je baš jako stalo da meni bude dobro…kakvi god da su nam realni životni uslovi bili…me je posle nekako uvek snažno grejala iznutra“…
Eto…
Čarolija psihoterapije…
Par rečenica…
A sve što treba znati o dovoljno dobrom roditeljstvu…
I Majčinstvu…
Najznačajnijem…najbitnijem i najvažnijem pozivu na svetu…