Ako jutros nismo ustali depresivni…to je zato što ili imamo zdravu genetiku…ili smo imali srećno detinjstvo…ili nam je sada život dobar…
Ili imamo čak i sve tri ove Ozbiljne Privilegije…
Ili smo neke dobili…a neke mukotrpno stvorili…
Ukoliko jesmo…
Najvažnije je okriti u čemu je tačno uzrok…
I onda to adekvatno i dovoljno dugo lečiti…
Genetiku lekovima…
Detinjstvo dugotrajnim psihoterapijama…
Život postepenim i upornim uređivanjem i rešavanjem problema koje imamo…izbegavanjem stranputica…i uvežbavanjem načina razmišljanja i rutina koje su dobre po nas…
Kakva god da je kombinacija Muke u uzrocima…uvek postoji kombinacija Lečenja koja je delotvorna…
Ta ideja da Spas uvek postoji me neobično raduje…
I kao profesionalca…
I kao čoveka…

„Ma mogla bih ja da smršam doktore lako…nego ne mogu da budem još i gladna…kad sam nervozna i tužna…
A često sam nervozna i tužna…“
Koliko sam samo puta čuo ovu rečenicu…
Zaista sam ubeđen da je barem polovina od svih onih kilograma koju su nam višak upravo ove etiologije…
To je s jedne strane potresno…
A s druge strane…tu se krije i lek…
Ili ćemo naći zdraviji i delotvorniji način da potisnemo i zaboravimo na nervozu i tugu…
Ili ćemo potražiti neki pravi i istinski način da budemo zadovoljni…opušteni i srećni…na duge staze…
Najčešće tako što ćemo se pozabaviti rešavanjem naših suštinskih problema…najbolje na njihovom samom izvoru…
A to je uvek moguće…
Čvrsto verujem da će nam onda odjedanput postati veoma lako da budemo i spolja taman onako kako i treba…
Taman onako kako i želimo…

Jedna od najvećih „nepravdi“ ovog sveta je da smo mi potpuno slobodni da se ponašamo kako god želimo…ali nažalost nikada nismo u potpunosti slobodni od posledica tog našeg ponašanja…
Tačno se po tome i može veoma precizno odrediti mera nečije naivnosti…
Naivni se uvek bakću sa posledicama…i njihovim rešavanjem…stalno se čudeći kako je moguće da im se ponovo isto dešava nakon potpuno identičnih odluka i ponašanja…koja stalno iznova i iznova ponavljaju…
A kao što svi vrlo dobro znamo…naknadna pamet nema neku veliku vrednost…nakon bitke…kad je sve potpuno jasno…
Mudrost je razmišljati na vreme…
I unapred…
Dok smo još u domenu uzroka…i biranja šta nam je činiti…
I dok još uvek mi kontrolišemo svoju sudbinu…
I pitamo se kako će nam biti…
Onaj majčinski savet „bolje sprečiti nego lečiti“…iako tako dosadan…ponekad je najskuplji…
Jer k’o što dobro znate…
Mir u duši je potpuno neprocenjiv…