Vatromet i kamin

Miloša budi snažan bol u testisima…

Ništa mu nije jasno…kao da ga je neko iz sve snage šutnuo među noge…

Pali svetlo na stočiću…gleda na telefon…pola šest je ujutru…

Dezorijentisan je…oseća mučninu…i tu užasnu neprijatnost…dole…i u stomaku…

Pokušava da se iskrade iz bračnog kreveta a da ne probudi Ljubicu…suprugu…od jesenas…i Dokazanog Hipohondra…oduvek…

Samo bi se uplašila…i počela da paniči…bolje da pogleda sam…

Odlazi do kupatila…zagleda svoje rođeno telo…pita se da li desni oduvek stoji ovako…ili je sada nešto čudan…i veći…i šta ga…dođavola… to toliko probada u njemu…

Pokušava da se prepipa…nailazi na bolnu oteklinu na dnu istog…oseća graške znoja na čelu…čuo je da to može da bude veoma opasno…jedan momak sa fakulteta je tako pre par godina…čuo je na prošloj  slavi…nije valjda…kupatilo se smanjuje…gugluje…ukucava simptome…i pronalazi o čemu se radi…

Doduše…il su mu se nezgodno podvrnule bokserice dok je spavao il je karcinom…trećeg nema…kao i uvek na internetu…

Još mu je teže…

Čini mu se da je i bol sada još jači…ne može da sedne…ni da leži…pred očima mu igra rečenica sa telefona „ukoliko se hitno ne raguje u roku od nekoliko sati, testis se mora hirurški odstraniti“…

Ipak budi Ljubicu…

Ona je…za divno čudo…prisebna…kao i svi hipohondri kad je nešto zaista ozbiljno…ubeđuje je da ide sam do urgentnog…vidi je na prozoru…taj uplakani izraz lica…podseća ga na njegovu majku…i godine brige…s kojom ga je ispraćala…u Momaštvo…

Seda u auto…jutarnja izmaglica…mokar kolovoz…prazne ulice…na urgentnom je za sekund…

Hodnik je prazan…ispred 12-ce…su samo njih trojica…deka sa urinarnom kesom…crvene boje…njegov unuk…ispijen i nervozan…kao što su ljudi i obično…kada nekog njihovog nešto boli…koji je tu sa njim…i pokušava da mu olakša..neolakšivo…i on…

Doktor je više nego ljubazan…pregled je isto toliko bolan i neprijatan…sestra mu pomaže da ustane…

Akutni Epididimitis…najbolja moguća opcija…čak i sa Gugla…za takav bol…sedam dana antibiotika…analgetici…mirovanje…

Prestaje da se znoji…i još važnije…da se plaši…

Lakše mu je…

Uzgred pita doktora…od čega mu je to?

Doktor …uz zevanje…kaže da je to maltene uobičajna stvar…kao upala bešike…obično se javlja kao posledica urinarnih infekcija…Ešerihije…ili danas toliko čestih seksualno prenosivih bolesti…Hlamidiije…ili Gonoreje…i nastavlja o seksu…kao i svaki muškarac…pred muškarcima…

Osmeh mu se u trenutku zamrzava…

I ponovo mu se sloši…

Kroz glavu mu proleću Hajlajtsi se proslave s početka meseca…domaće vino…odlični muzičari… atmosfera…smeh…uzbuđenje…Ženska Kolena…iz porodice vrhunskih… Koleginica…iz kataloga najlepših…osećaj na usnama…njen miris u nozdrvama… zamagljena stakla na kolima…Prljavo Kazalište na radiju…

Sutrašnji mamurluk i griža savesti…

Razmišljanje „što nije bar kondom stavio“…i dokle će „biti debil“…i „koji je njemu više k…“

Rastrojen izlazi sa urgentnog…

Seda u auto…dok je ubacivao noge u kola…bol je toliko jak…da pomislja da će se onesvestiti…

Do kuće vozi polako…izbegava rupe…i tramvajske šine…

Interfon se otvara…iako nije pritisnuo dugme…

Ljubica je bleda…zaleđena…nije ni primetila da nema grejanja…sa podočnjacima…i uplakana…u stanu je zagušljivo… 9 cigareta spaljenih u dahu…odrađuju svoje…

Ona počinje da vrišti od sreće…on je utišava zbog komšiluka…

Ona ga ljubi…smeju se…

Pokušava da se izuje…

U skortum mu se ponovo zabada nož…

Supruga shvata u čemu je problem…

Spušta se u trenu na kolena…i otpertlava mu pertle…skida cipele…

U tom trenutku…onako odozgore…shvata…

I zariče se…

Obećava sebi…i njoj…u sebi…

Shvata prave vrednosti…i suštinu ljubavi…

Odanost…Pripadnost Prezimenu…koje i ona sada nosi…

Mazi je po glavi…pridiže…i ljubi u kosu…

Dugo je gleda…

Njoj nije jasno o čemu se radi…

Pita „jel stvarno sve u redu ? “…

On je čvrsto zagrli…

Zahavalan je…što je ima…

I svestan…koliko lepi trenuci mogu da nas zanesu…toliko neprijatnosti mogu da nas uravnoteže i opamete…

Učine mudrim…i bistrokim…dalekovidim…

I shvata razliku između kratkoročnog i dugoročnog…

Vatrometa…i Kamina…

I kako je dobro svako zlo što ih spaja…

Seća se deke sa urgentnog i unuka…

Shvata koliko je taj deka bogat…što ima nekog…Svog…

I koliko je sve ostalo nebitno…i prolazno…i nevažno…

Bol polako prestaje… Ljubičin Čaj Za Sve… i Diklofen šljakaju perfektno…

Polako sviće…nedeljno zimsko jutro…

Misli se u sebi…

Bože…kakav divan dan…

Za njihovu Malu Porodicu…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s