Kada su me pre tri godine na evropskom kongresu psihijatara u Barseloni odžeparili…bilo je to paklenih 72 sata bez telefona u tuđini…
Reći ću vam samo da sam drugu noć sanjao da mi stiže notifikacija na telefon…trgao se srećno…pa se rastužio kad sam video na stočiću samo punjač…i potom bunovan u mračnoj hotelskoj sobi pokušavao po mesecu da prokljuvim koliko je još do svitanja…i kad ću već konačno poći kući što dalje odatle…
Tad sam čvrsto precrtao taj grad…koji nekako nikad nije ni bio po mom ukusu…
Ali nisam Španiju…
Mediteran…
Evropu…
Svet…
A kamoli Putovanja kao koncept za mene važniji i vredniji od svih…
Baš bismo voleli Indijanu Džonsa…da se nakon prve posekotine rasplakao i počeo da drami zauvek oko toga kako je svet jedno opasno mesto…
I kao to je to…
Kraj filma…
U drugom delu dramatično prelazi iz spavaće u dnevnu kako bi nastavio da cmizdri…samo sada još jače…
Ma kakvi…
Nije u tome suština Avanture…
I neprijatnosti su isto tako samo deo Putovanja…
Teraj…vozi…dalje…tamo gde si naumio…
I snađi se u trenutku…kad te nešto olupa…
Nisi od šećera…
Jednostavno nisam dozvolio tom vrlo neprijatnom iskustvu da me ošteti na duge staze…da me promeni…i da me osakati za nešto što mi je uvek bilo jako važno…i dragoceno…
Manja je šteta ponekad ostati bez telefona…no nikad nigde ne izaći iz kuće…
Često to spominjem kada ljudi sa kojima razgovaram u ordinaciji precrtaju sve muškarce i žene na ovom svetu…
Kada precrtaju Ljubav…
Kada precrtaju Prijateljstvo…
Kada precrtaju sve Ljude…
Kada precrtaju Napolje…
Kada precrtaju Život uopšte…
To je uvek suviše velika generalizacija…
Ideja da ako sam nagrabusio u Barseloni…nagrabusiću i svugde drugde…
I zato bolje sedi u svoja četiri zida Đuriću…u svojoj maloj ljušturi i samosažaljevaj se do sudnjega dana…al’ kao bar sad imaš telefon…
Ma kakvi…
Taj film udruženi džeparoši sveta neće gledati…
Ali zato…
Ako me sretnete u Riju…Tokiju…Njujorku…Sidneju ili mom dobrom Parizu…zanemarite činjenicu da izgleda kao da imam brushalter…
I neku budžu u njemu…
Telefon će odsad u njedra…😀
Ali ploviti se mora zar ne?