Jako mi se dopala reklama za Ironman takmičenje u Beogradu…meni potpuno nezamisliv fizički napor gde takmičar treba da ispliva 3.8 kilometra…potom odvoza biciklom 180 kilometara i na kraju istrči maraton od 42 kilometra…
Sve jedno za drugim…
Zbilja nezamislivo naporno…
Dakle na reklami piše datum i mesto održavanja…
I ispod velikim slovima…
BEZ IZGOVORA…
SAMO ZAVRŠI…
Kako moćno…
Kakva lepa paradigma za život…
Ponekad je za moje pacijente i klijente to i jedini mogući preostali način…
I apsolutno ništa drugo nije važno…
Želiš nešto…
Stalo ti je jako…
Nezamislivo je i neverovatno teško…
Ne kukaj…
Samo uradi to…
Kako znaš i umeš…
Samo stigni gde si naumio…
Makar i puzeći…
A ako ću biti potpuno iskren i sam sam svoje najvažnije životne uspehe baš tako postigao…
Neću nikad biti Ironman zvanično svakako…
Teško bi to išlo uz ovu medveđu građu…
Ali ovako amaterski u mojim ličnim trkama sam to odavno…
I tek se spreman da budem u još većim i važnijim…
Pa izvol’te…
Pridružite nam se…
Dobrodošli…
I srećno…
Jedna od najlepših karakteristika života je da je osećaj sreće koji osećamo kada nešto ostvarimo direktno proporcionalan količini čekanja…truda i odricanja koju smo uložili da bi to nešto dobili…
Veličanstveno mi je i poetski to nekako pravedno…
Ozbiljna je to privilegija…
Da možemo sami sebi odabrati koliko ćemo biti srećni…
Na osnovu toga koliko smo i koliko dugo spremni da se borimo…
Ko god je to smislio…
Bravo mu ga…