Oduševio me je citat Ester Perel…sjajne žene koju dugo čitam i pratim…a što od srca preporučujem i vama…i čuvene seksološkinje i psihoterapeutkinje…koja kaže da „Seks nije nešto što radiš. To je mesto na koje ideš“…
Koliko dobro i koliko mudro…
Divim se ljudima koji u tako malo tako puno kažu…
I setih se jednog devojčurka od 20 godina sa kojom sam pre nekoliko godina većao na psihoterapiji da li treba da operiše usne…grudi…i guzicu…“kako bi postala privlačna i poželjna i vredna žena“…
Žao mi je što nisam tada znao ovaj citat…više bih joj možda mogao pomoći…
No i tada sam zastupao tezu…
Da veličina…napupelost…oblik i konzistencija pojedinačnih delova tela neke žene nisu toliko ni važni…ukoliko je ceo paket dobar…
Ukoliko su kovrdže prirodne…slobodne…i razdragane…
Ukoliko su oči biste…pametne…načitane i dobronamerne…
Ukoliko je osmeh širok…inteligentan…i brz…zubi ponegde i nesavršeni…ali često vidljivi…kao neki znak raspoznavanja…
Ukoliko su smejalice taman takve da bi se tu odmah naselio…kao u nekoj kući na moru…
Ukoliko je telo negovano…s ljubavlju prema sebi hranjeno…i izvajano sasvim običnim šetnjama…plesom…ili plivanjem…
Ukoliko je garderoba sasvim obična…nenapadna…jeftina…ali simpatična…i sa savršenim naglašavanjem ramena…laktova…kolena…listova i gležnjeva…što je sasvim dovoljno da spoznamo i da se očaramo po danu…
Ukoliko grudi i guzicu vidiš tek posle dugo truda…i jedvačekanja…i po prvi put u četiri zida…ako si ozbiljan srećnik…i majstor…
A te su usne u stvari Zahuktala Lokomotiva koja će te povesti u nepoznate dimenzije i neke druge Ružičaste Svetove…bez obzira na to kakvog su oblika…i napupelosti…
Ukoliko na telu postoji neka simpatična nesavršenost…neki beleg oko koga ćes se orijentisati kada se izgubiš po mraku…ili neko Hobitsko Stopalo…oko koga ćeš moći da je zafrkavaš…dok se lepa kao san ljuti…i lupa te u rame onako damski strasno…
A suštinski…
Najlepši ženski delovi su oduvek i bili unutra…
Moćan um…
Širina u pogledu na svet…
Sve ono što je videla…doživela…pročitala…izučavala i iskusila…
Sva mudrost i erudicija skupljana od njenih baka…preko filmskih i knjiških heroina na koje se ugledala…do kraljica sa kojima redovno ispija proseko…ili rakiju…
Ljubav prema sebi…prema svemu odakle potiče…i prema svemu što je postigla…
Bezuslovno prihvatanje sopstvenih nesavršenosti…koje istog trena postaju sasvim simpatične i prelepe na njoj…možda i još lepše no da su po nekom udzbeniku…
Umetnost da se bude dama…
Da se zavodi…zadirkuje…čika i opčinjava…
Da se miriše…
Da se nazdravlja…
Da se nadmudruje…
Da se ne može nadmudriti…
Da se bude sasvim ovlaš i nenamerno najlepše…iz prikrajka…u sasvim običnim izdanjima…na sasvim opuštenim mestima…
I ljubav prema seksualnosti kao jednoj od najspektakularnijih pojava u kosmosu…
Poznavanje sopstvenog tela…i onoga što mu prija…
Ali i ideja da je školovanje zaista važno…ali da postoji i Nezvanični Noćni Univerzitet…podjednako važan…a ponekad i važniji…koji će više usrećiti i nju…i svakog ko je toliko privilegovan i srećan da sa njom provede noć…
Umetnost da se bude pristojan pred ljudima…a sasvim drsko bezobrazan…divlji i nezasit kada ih nema…
I vulkansko poreklo kome vrelina koju proizvodi svuda oko sebe ne može ništa…
Žao mi je što to tada nisam znao…
Ali zato evo sad…
Ako neki devojčurak od dvadeset čita…
Pustite usne…grudi i guzice…
To je bitno koliko su i ležaljka…suncobran i onaj drveni puteljak na plaži bitni…
Pozabavite se time da postanete More…
U koje jedva čekaš da uskočiš…
Postanite Osećaj…
Postanite Ideja…
Postanite Fenomen…
Postanite Okrepljenje…
Prosto je…
Od žene koja voli sebe…
Koja prihvata svoje nesavršenosti…
Koja je obrazovana i godinama usmerena na  usavršavanje i širinje vidika na svim bitnim poljima koje su važne za jednu ženu…
Koja je ispunjena…ostvarena…i oplemenjena…
Koja je sebi stekla i napravila svoje…i ništa vise ne mora…a može sve…
Od žena kojima je Um najuzbudljivi predeo i najlepše Igralište…
Od Sapioseksualki…
Ničeg lepšeg na ovom svetu nema…