Bilo mi je simpatično kad je moj divni Profa…Učitelj i Ljudina na nekoj viziti na specijalizaciji prokomentarisao za nekog pacijenta da je ovde glavni uzrok patologije i loših životnih odluka „intelektualna nesofisticiranost“…
Urezalo mi se to…
Kako lep i neuvređujuć način da se kaže da neko baš i nije preterano bistar…
A onda sam juče umro od smeha kada mi je kolegnica rekla da je ostavila dečka koji nije mogao da ispuni tu Suštinsku Prazninu u njoj…
Ja sam se odmah nasmešio i pitao „Je li Cico je l ono što mislim da jeste?“…
A ona reče kroz grohot…“Ma da ja u životu manji nisam videla“… 
Tako da…
Uvek postoji način da ne vređamo i osuđujemo…
Da ne budemo grubi i prizemni…
Da pristojno komuniciramo…
A čak i da se našalimo…
Ionako kao vrsta veću Supermoć spram nedaća od Osmeha ni nemamo…