Moj drug koji radi u turističkoj agenciji uvek kaže da su najgori gosti ona teška sirotinja koja letuje u maju za trideset eura i ona najbogatija ekipa koja letuju u avgustu u all inclusive…najskupljim hotelima na najboljim destinacijama…
Ovim prvima je duša u nosu…životi jako teški…i onda se uvek razočaraju kako deset dana kakvog takvog uživanja ne mogu da obrišu čitavu godinu muke i poniženja…i zlopaćenja…
Dok ovi drugi…samozaljubljeni prestolonaslednici očekuju da će im enorman novac doneti život bez apsolutno ikakve neprijtnosti i frustracije…i onda polude što se kafa prebrzo ohladila ili jedan oblačak pojavio na slici na instragramu…i nikad im ništa nije dosta…
Ovi između su…po njegovim rečima…sasvim ok…
I sa njima je sasvim lako sarađivati…
I sa time se neobično slažem…
Pogotovo što sam imao tu privilegiju da budem i jedno i drugo…
Pa tačno znam kako je…
I sa ove i sa one strane…
No dobro to je i sasvim logično…
Umerenost je uvek bila zlatna…
Čak i po pitanju novca…
Biti iznad poniženja…
A ispod bahatosti…
Biti bezbedan…
Ali ne i samoljubiv…
Zaštititi se od nepotrebnih neprijatnosti…
A prihvatiti neminovne…
Urediti sebi sve za šta se pitaš…
A adaptirati se na ono što nije do tebe…
Moći sebi da priuštiš put do mora i ronilačku opremu…
A shvatiti da su more…sunce…so i vetar koji piri sami po sebi sasvim besplatni…kao i dobro druženje…muzika sa omanjeg radija…grohot svuda oko nas…i ti Mali Čarobni Trenuci…
To između je po istraživanjima u Evropi oko tri hiljade eura mesečno po osobi…
Do te sume novac direktno korelira sa mentalnim zdravljem…osećanjem duševnog blagostanjem…i srećom…
U smislu da ko ima nula eura mesečno je najmanje psihički zdrav…a ko ima tri hiljade je najboljeg mentalnog zdravlja…
Nakon toga novac više ne utiče na osećanje sreće i mentalnog zdravlja…
Tad su neke druge stvari mnogo važnije…
Smisao…
Osećanje dužnosti…
Porodičnost…
Religioznost…
Seksualnost…
Ljubav…
Prijateljstvo…
Autentični ljudski odnosi…
Zajebancija sa ljudima sa kojima se kapiramo u pogledu…
Neprestani smeh…
Uživancije baš po našoj meri…
I najčešće potpuno besplatne stvari koje obivčno najviše raduju dušu…
Neprocenjivi Trenuci kad nam se duša smeši…
U našoj zemlji je to poprilično težak zadatak…ali ne i neostvariv…ukoliko se jako potrudimo…
Pa srećno nam svima bilo…