Postoji jedno divno pravilo u borilačkim sportovima koje glasi da…kada je borba bila toliko izjednačena da bukvalno nijasne odlučuju…pobeda se uvek dodeljuje onom borcu koji je…nakon sudijskog znaka koji označava poslednjih deset sekundi u poslednjoj rundi……udahnuo…zagrizao gumu u ustima…i krenuo NAPRED ka protivniku…zamahujući iz sve snage…pa kud puklo da puklo…
Nakon ovih petnaestak godina u psihijatriji čvrsto verujem…i neće me niko ubediti u suprotno…da i Ovaj Odozgore Pobedu dodeljuje po potpuno istim pravilima…
Ljudima spremnim da ostave srce na podu svojih Ličnih Ringova…
I spremnih da grizu i trče…ka svojim snovima dugo i uporno…do poslednjeg atoma snage…
Neobično me to smiruje sve ove godine…
Da je jedini pravi poraz u stvari odustati od borbe…
Hvala…
Dragi pacijenti…
A u stvari…
Borci Amateri…
I Mustre za to kako treba živeti…