Konačno je jedan prešarmantni Erudita…igrom slučaja stalno zaposlen na poziciji beogradskog taksiste…maločas u jednoj rečenici sublimirao drevno psihoterapijsko pravilo da ljude nikada ne treba savetovati šta da urade u nekoj njima važnoj živtnoj dilemi…kada sam mu na pitanje čime se bavim odgovorio sa „Psihijatar koji je prvi deo karijere radio sa najtežim psihijatrijskim pacijentima na intenzivnoj nezi u Lazi a sada sam već dugi niz godina u privatnoj praksi uglavnom fokusiran na psihičke…egzistencijalne…ljubavne…porodične i raznorazne druge životne probleme ljudi“…
Komentar je bio kratak ali vrhunski…
„Nećeš se ti tu leba najesti…
Pametnom savet ne treba a budali ne koristi…“ 😀
Kakva genijalna misao…
Pa da…
Shvatite to brzo…
A kamoli nakon petnaest godina…
Savete možete okačiti mačku o rep…
Oni jednostavno ne rade…
Mi se u stvari bavimo opamećivanjem…odbacivanjem zabluda…i radom na nečijim potencijalima…kako bi se ljudi osnažlili i omudrili da sami sebi počnu da biraju bolje sudbine…i vremenom milimetar po milimetar napravili sebi bolje živote…u kojima će biti mirniji…srećniji…i ostvareniji…
Ponekad razmišljam…
Ima li uopšte lepšeg poziva na svetu?