Psihoterapija kao zanimanje nije sezonski posao…
To jest uvek je gužva…
Čak i leti…
Kako i ne bi…
Kada su nam ordinacije prepune ljudi koji „moraju“ na letovanje sa ljudima koje suštinski ne podnose…ali su spletom raznoraznih okolnosti sa njima uveliko u braku…
I ljudi koji su usamljeni i ranjeni do bola što nemaju sa kim na letovanje…
Znam…
I meni je palo napamet…
Da je najbolje rešenje za ovu situaciju u stvari stara dobra trampa…i razmena životnih pozicija…između unesrećenih pojedinaca…duboko zaglibljenih u životima koji nisu za njih…
Ali to nažalost nikako ne smemo…zbog čvrstih…važnih i preko potrebnih pravila psihoterapije…
Tako da će naši klijenti…kao i uvek…ipak to morati sami da reše…
Ali nije to preterano teško…
Ko osvesti da nije nikakav smak sveta otići sam na more…i da to nikako ne može da definiše vrednost nekog ljudskog bića…
I da je najbolje biti gospodar sopstvene sudbine…
Koji zna ko je…šta je…šta želi u životu…a na šta nikada neće pristati…
I da točak životnih mogućnosti najbolje funkcioniše kad se jako zavrti…onako iz sve snage…
Taj već dolazi pod jurisdikciju Boginje Fortune…
A ona je uvek bila izdašna prema ljudima koji su hrabri…uporni i strpljivi…
I obično jedva čeka da nekoga nagradi i obaspe srećom…
Čim to zasluži…
Time u šta je u međuvremenu izrastao…