Sopstvenu ženu ne može da smisli…za decu misli da su potpuni promašaji i stidi ih se…sa rođenim bratom ne razgovara…u kuma se razočarao…radi posao koji ne podnosi…nema ni dinara u džepu…nigde ne putuje…nikakav hobi nema…ima dvadeset kilograma viška… često popije…ili drmne bromazepam…i generalno mu se ništa lepo u životu ne dešava…
Ali što voli da savetuje…
I pametuje…
I da ljude uči kako treba da žive i šta da rade…
I da se ljuti i osuđuje kada neko ne živi baš onako kako on misli da treba…
U tome je šampion…
Prosto je…
Saveti su generalno precenjena roba…
I ne treba se puno uzdati u njih…
Pogotovo kada prebacimo neke godine…
Ako se već uzdamo u njih…
Treba ozbiljno uzimati isključivo one koji dolaze od mirnih…srećnih…ispunjenih i ostvarenih ljudi…
Onih koji su zadovoljni svojim životom…
I onih sa kojima bismo se odmah zamenili…
Prava je nesreća što su ti ljudi…za razliku od pomenutih šampiona jako tihi…diskretni…i obično žive svoje lepe živote u miru…tišini i radosti…
No dobro…
Takve je sasvim u redu i pitati…
Takvi su vazda u nestašici…
Stoga je možda najbolje da takvi i mi postanemo…