Postoji samo jedan jedini način kako možete preživeti zaleđeni put u nekoj krivini…
A to je da na vreme jako usporite i sasvim lagano i polako uđete u tu krivinu…
Ako to ne uradite kada treba…i ne budete obazrivi na vreme…uglavnom ćete moći da birate između mnogo gorih opcija…sa čim da se slupate…da li je bolje udariti u stenu ili pasti u provaliju…a ponekad i oko toga da li više preferirate sanduk ili urnu…
Slično je i sa nekim Životnim Krivinama…
Stoga vas molim…
Ukoliko se drogirate…
Ukoliko se ne treznite…
Ukoliko ste baš pošli da se izvadite iz dugova u nekoj kockarnici…
Prikočite…
Zastanite…
Mućnite malo glavom…
Pokušajte neki drugi način borbe sa mukom…
Ima ih toliko…
Svima nam je teško ponekad…
I naravno da je život vrlo često potpuno besmislen…
Ali postoji toliko puno različitih i moćnih načina kako se on može osmisliti…unaprediti…i prolepšati…
A da ne kažem i u miru i u blagostanju proživeti…okružen autentičnim i dugotrajno građenim izvorima radosti…
Nije važno samo da prija…
Mora i da ne ubija…
I da može na dugo da se gušta…
Bez da smo već uveliko u nekoj Ljudolovci…i da je živi pakao svuda oko nas…
Često mi ljudi kažu da im je neki moj tekst došao kao poručen u nekom trenutku kad su se lomili šta će i kako će…
Tako da…
Dragi narkomani…
Dragi alkoholičari…
Dragi kockari…
Evo ga znak koji ste toliko čekali…
Nije sa neba…
Ali možda i ne morate tamo…ranije no što vam je suđeno…
2024-ta je…
Nema zavisnosti koja je neizlečiva…
Ukoliko upregnemo sve resurse koji postoje…
I u psihijatriji i van nje…
I nek vam je sa srećom…
Potpuno sam ubeđen…da ako pokušate…okružite se maksimalnom podrškom…poslušate stručnjake koji su već pomogli hiljadama ljudi pre vas da se ratosiljaju tog zla…nađete neki novi smisao za koji ćete se uhvatiti…i jako se potrudite da istrajete…da ćete u ponoć kada počinje 2025-ta želeti samo da sve ostane ovako…
I biti neverovatno ponosni na sebe…
I da ćete možda konačno zaista i osetiti to blaženstvo i sreću koje ste toliko jurili…tamo gde nikada nisu ni bili ponuđeni…
Držim palčeve…
I srećno vam bilo…
Prestupna je godina…
Pravi trenutak da se pokrenu Velike Promene…

Kad god pomislite da će vaš muškarac znati šta mislite i šta treba sa uradi molim vas da zamislite mene kako na drugoj godini fakulteta na sav glas objašnjavam mojoj divnoj koleginici spletove arterija nadlatkice u njenom malenom i mirišljavom podstanarskom studentskom stanu na Karaburmi…i kako mi ona kaže „Kako si ti pametan…kako samo divno objašnjavaš…ali nisam te ja zbog toga zvala…“ i rastegne Onaj Ženski Osmeh sa Nasmešenim Očima koji sam tek kasnije shvatio…“a ja u istoj sekundi kažem…aha…ti bi u stvari da pređemo na podlakticu…važi…odmah ćemo…i nastavljam u punom gasu…sa latinskim nazivima“… 🙂 a ona se brecnu poluljutito – polusimpatično i ode da nam pristavi novi litar kafe…sa uzdahom…koji sam isto tek mnogo godina kasnije razumeo…
Skoro smo se smejali oko toga…na proslavi 20 godina od kako smo upisali medicinu…dok mi je pokazivala sinčiće lepe kao san…
Muškarce je najbolje posmatrati kao Labradore…
Dati im jasno uputstvo…
Podviknuti i povući ih nežno ka sebi kad se zalete ka nečemu što je opasno po njih…
Dati puno Nagradica kada su dobri…
I jako puno českati…ljubiti… maziti…hvaliti…diviti im se…hraniti ih… puštati ih da se igraju sa svojim drugarima u parkiću…negovati ih…i biti tu za njih kad im ne ide…
Svakodnevno…i uporno…
Oni ne čitaju misli…
Niti predviđaju budućnost…
Najbolji su u rešavanju problema…
U želji…
I u hrabrosti…
Kad se dobro usmere…
Znate već onu o glavi kuće i vratu…
Drage dame jasno vam je koji se deo tela tu više pita oko toga šta će se gledati…i u kom smeru će se ići…
A za to je već potreban pečat Majstorice…
Što se više bavim psihoterapijom to mi je jasnije da važnije diplome za sreću i blagostanje u životu od te…da znaš sa suprotnim polom…jednostavno nema…

U moru lepih čestitki koje sam dobio za Novu godinu baš mi se dopala ona koju mi je poslala jedna moja divna prijateljica…
„Želim ti od srca da cele ove godine imaš upalu mišića obraza i trbušnjaka iz najboljih mogućih razloga“… 🙂
Kako lepo…
Odgvorio sam joj kratko…i u tonu…
„Želim ti da najlepši delovi tebe celu godinu budu potpuno naježeni od radosti i uzbuđenja“…
A sad nešto razmišljam…
Što ne bismo sve ovo i vama poželeli…
Lepe su to želje…
Što da se ne prošire…

Dragi Ljudi…
Ja vam ove godine umesto da se ne znam koliko unapredite…i da ne znam kakve uspehe postignete…želim od srca da u stvari zavolite sebe…
Jako…puno…i sveobuhvatno…
Baš onako kako volite tu neku osobu na koju biste pomislili kada bi vas neko pitao koga voliš najviše na svetu…
Nakon toga će sve biti sasvim logično…
Jer koga volimo…njega i čuvamo…i pazimo…i mazimo…i podržavamo…i ugađamo mu…i tu smo za njega uvek…a pogotovo kad mu ne ide…
Pa će vam onda vremenom biti i sasvim jednostavno da stignete na mesta gde je lako da budete jako srećni…
Potom vam želim da baš ti ljudi koje puno volite budu živi i zdravi…pogotovo sad kad smo se dogovorili da među tim ljudima budete i vi sami…jer većeg bogatstva i sreće na ovoj planeti od toga jednostavno ni nema…
I na kraju…
Pomalo i pesnički…
Želim vam od srca da poslušate Majakovskog i da ove godine budete jako uspešni u otimanju Radosti danima što beže…
Nek vam nijedna vaša lična važna Radost ove godine na utekne…
Živeli!!!
Srećna Nova godina!!!