Posmatram u Merkatoru mladu porodicu na brzoj kasi…on visok, krupan, procelav, ruzan…ona majka, dobre oci, izmuceno lice, od preparata za negu i lepotu koristi sapun (bebisapun od sina)…decak, pet godina, igra se sa bombonama i zvakama na kasi, kenjkav…obuceni po snizenjima i odavno…kupili lap top…od trideset tri hiljade…otac nadrndan pridikuje malom da nista ne dira a pogotovo ne novi kompjuter…odise nervozom…cale drzi jednu crvenu u ruci…pita radnicu dajuci zelenu piku koliko ce morati da doplati ako ga uzmu na 24 rate…strepnja i muk u porodici…majka uzima malog u narucje….radnicu proba jedanput, proba drugi, treci put….uspeva…kaze caletu da ne treba nista da se doplati…jer je redovan platisa i ima neki dodatak od par hiljada na limit…cale se nasmesi neprocenjivo…vrati crvenu u dzep…uzme lap top u jednu…sina u drugu ruku…i taman da me rasturi kaze egzaltirano „e idemo sad i na sladoled“…majka ga ponosno poljubi…i odose srecni….