Месечне архиве: јун 2016

Kroz trnje ka zvezdama

Kad malo bolje razmislim sve oko čega sam se u životu mnogo cimao i trudio mi se na kraju isplatilo…
Iako je u tom trenutku izgledalo kao veliki problem i nedaća…
I pomišljao sam „što sam bre toliki baksuz“ i da li uopšte sve ovo vredi tolikog odricanja…
I taj neodlazak na more sa najboljim drugarima da bih učio Patologiju..
I to treniranje tokom cele zime po snegu i kiši u parku…
I to što sam dugo volontirao tj. bio nezaposlen…
I to što Joj baš i nisam bio tako duhovit i simpatičan…
Sad kad pogledam iz ove perspektive sve je to imalo svoje zašto…
I to sam jednostavno morao da prođem…
I sve te nedaće su mi dale jedan drugačiji (dublji) pogled na Sve…
Jednu finu životnu edukaciju…
I sada znam…
Svaki trud se na kraju isplati…
Makar nam samo formirao karakter i naviku istrajavanja kada je teško…
Još ako donosi neki novi kvalitet, znanje, sposobnost ili makar zdravlje…
To je onda win win situacija…
I zato je bilo kakav TRENING blagotvoran i svim svojim Klijentima ga toplo preporučujem…
Jer bez obzira na to koliko ste bogati, imate veze ili privilegije ili ste razmaženi i navikli ste da vam neko drugi rešava problem ili da je sve jednostavno… te kilometre niko drugi ne može preći za vas…
Kao što ni život niko ne može umesto Vas odživeti…
Trening je jedna od retkih preostalih poštenih stvari…
I biće vam preteško da počnete…
Žuljaće vas nove patike…kolena će škripati…nećete imati daha…bićete ultra nezgrapni…i odužiće se tih nekoliko stotina metara…
Ali vremenom…UKOLIKO ISTRAJETE…shvatićete koliko dobre muzike ima…koliko je lep ovaj grad…kakav ste vi car…i kako sve možete…kako to i nije toliko teško…
Sport je repetitivna stvar…i zahteva vreme da se stekne kondicija…
Kao i sve u životu…
Naiđe prepreka…
Deluje nepremostivo…Početnicima …
Pa teško premostivo…Amaterima…
Pa možda kao i da se može preći…Regularima…
I sigurno premostiva…Majstorima…
I potpuno je nebitno je da li je u pitanju Slomljeni Nokat ili Karcinom…
Put je samo jedan…
Samo napred…
Nigde ne piše da je lako…
Nikom i nije…
Glavu gore..
I…
Kroz Trnje do Zvezda…

Šarmini saveti

Inače preporucujem sve od Robina Šarme….a evo njegovih 15 saveta za trenutno poboljšanje života:

Neka ti velikodušnost bude zvezda vodilja.

Pusti sva zameranja, oprosti i ono neoprostivo.

Shvati da je svaka osoba koja je ušla u tvoj život pomogla da postaneš osoba koja si sada. Poštuj ih i voli.

Veruj da iz patnje i truda niče tvoja snaga koja ti služi za dalji rast. Najbolji od nas svoju su patnju pretvorili u humanost, hrabrost i ljubav.

Radi na projektima kojih se plašiš.

Nikada ne propusti šansu da pomogneš drugom ljudskom biću, barem kroz ohrabrenje.

Odbijaj da stagniraš! Komfor ugrožava potencijalno izvrsne živote. Kada se uzdigneš do novih nivoa uspeha, nastavi dalje.

Primećuj čuda oko sebe u svakodnevnom životu. Ona su tu samo za one budne koji im žele svedočiti.

Nasmeši se strancu, budi ljubazan i ne očekuj ništa zauzvrat.

Napravi svoju STOP listu – popis stvari koje želiš prestati da radiš jer one uzaludno troše tvoje dragoceno vreme.

Manje vesti, više knjiga. Tačka.

Trudi se da budeš mudra, domišljata, pristojna osoba puna razumevanja i ljubavi. Jer, čak i najbolji od nas na kraju požele da su voleli još više. Zato, molim te, učini to sada!

Ako se zadovoljimo malim, to ćemo i dobiti. Zato postavi sebi odvažne ciljeve koji će buditi taj prekrasan plamen koji u tebi bukti.

Uvek radi ručno rađene zahvalnice svojim mentorima i svima koji su ti pomogli. U današnjem digitalnom svetu, to je znak da vam je stvarno stalo.

Ostani hrabar. Ostani iskren. Budi sjajan!

Nagraditi sebe

Nagraditi Sebe… i onda kada to nismo zalužili…je možda i najkraći način da sebi pokažemo da zaslužujemo ljubav u svakoj situaciji…
To jest da možemo sami sebe voleti i kada nismo uspešni…
Jer…
Ukoliko ste imali stroge roditelje…koji su vas nagrađivali samo kada nešto postignete…ili kada uradite nešto sto su oni od vas zahtevali…moguće je da ste pogrešno shvatili ceo koncept života…i da mislite da neki vaš uspeh zaslužuje nagradu…a ne Vi sami…
I moguće je da ste završili ozbiljne škole a da vas niko nije naučio da volite sebe…u svim modalitetima…i kada ste gore i kada ste dole…
Takođe je moguće da ćete kasnije tokom života, kada se taj lagani nepričvršćeni Točak Sudbine okrene i uspesi izostanu, pomisliti da morate biti uspešni da bi voleli sebe…
A to je sve jedan Apsurd…i Nonsens…i Glupost…
Koliko ima sjajnih nezaposlenih i siromašnih ljudi?
Koliko je divnih žena bez dece?
Koliko je simpatičnih debeljana?
Koliko je čestititih alkoholičara?
Neuspeh na jednom pojedinačnom aspektu života ili jednoj osobini ili telesnoj karakteristici…ne može da vas definiše…kao celokupnu ličnost…
Jer koliko li je samo Prebogatih Skotova…
Prelepih Kokoški…
Korumpiranih Stručnjaka…
Licemernih Čistunaca…
Ma kafu da ne popijete sa njima…
Zašto onda biti preoštar prema sebi i osuđivati se zbog pojedinosti…
I jedne jedine sfere svog postojanja…
Znam…
To je ponekad vrlo teško…
Pogotovo ako Vam je do nečega vrlo stalo…i puno ste truda uložili u to…
Ali ukoliko imate jednog Pravog Prijatelja ili jednu osobu Suprotnog Pola sa srcem na vašoj strani…
Koja će vam reći „Ma daj bre, ne drami, ja te volim kakav god da si, kao da je to važno što nemaš ili nisi, to si uvek Ti, a meni je samo to važno“…
Veća nagrada vam i ne treba…
I drž’te se njih!!
Ne puštajte ih ni po živu glavu!!
Takvi ljudi su Uzemljenje za kakvu god Oluju, koja moze naići…